Učitelj

животном парадоксу, по контрадикцији у самом своме животу и развоју, како по општим животним условима тако и само собом, припрема своје сопствено разорење, које је један од услова за појаву новог бића, тако да је на смрти основан живот, животом условљена смрт. |

Кад тако закон живота у допунама супротности важи и за

праантиномију живот — смрт, која постоји у сваком бићу и у свакој вредности, зашто се не би могло веровати у важносг истога закона и за саму противност биће — вредност, за про-

тивност између онога што постоји, што јест, и онога што треба да постоји, „између живота и Бога“» Зар највиша умност људска, која се кретала и креће између тих полова њених, не може најзад да увиди, да је постулат решења тога проблема у допуни и хармонији тих, као и свих других противностир Није ли већ само физичко биће човеково састављено из све самих супротности, почев од мушких и женских хормона до уједињења оба рода у основну друштвену, брачну заједницу, из које произлази треће у породу, те ово чини више породично јединство ИМ не прелива ли се тиме физичко биће у једну такву вредност која се потом проширује, преобраћа у биће и вредност задруге, братства, племена, нације и у сва друга колективна бића, па најзад и у интернационалне заједнице»

Свако такво проширено духовно биће показује и проштирену своју вредност. А проширење бића и вредности постаје променом једног стања у друго. По томе постајању једног из другог преобраћа се једно биће у друго и једна вредност у другу. И једно исто биће мења се, па мења и своју вредност. Узраст и искуство, промена друштвене и културне средине, промена начина живота и рада, васпитање и образовање мењају психу једнога бића, мењају једно биће и његову вредност. А личној промени слична је промена и једног безличног бића све до ствари којима човек приписује и пориче вредности. Тако новац нагомилавањем и особеним пласирањем мења своје биће и своју вредност не само квантитативно него и квалитативно, Ту се управо квантитет преобраћа у квалитет, јер се умножавањем капитала мења биће и вредност новца, особито преласком његовим из руку појединаца у картеле и руке саме државе.

Али, као што се једно биће преобраћа у друго биће и једна вредност у другу вредност, тако се у томе преобраћању показују и односи узајамности између бића и вредности, већ по томе што се с променом бића мења и вредност и обрнуто. И та узајамност може постати толико блиска, да се губи антиномија биће = вредност, и то тиме што једно прелази у друго, једно продире у друго. Јер мењајући се наше духовно биће у његовом емоционалном, интелектуалном и волиционалном стању, прелазећи из детињства у дечаштво, па у младићско, зрело и старачко доба, неоспорно је да се променом бића мења и његова вредност, те се може рећи, да и само биће, својом променом, из једне вредности прелази у другу вредност, као што и промењена вредност у садржајима и облицима духа и живота прелази у промењено биће.