Učitelj

204 ==

IZ NAJNOVIJE ČEHOSLOVAČKE PEDAGOŠKE KNJIŽEVNOSTI (Izdanja »Dčdictvi Komenskćho« та, 1936 godinu)

Agilno učiteljsko izdavačko preduzeće »Dčdictvi Komenskćho« ођога о je: tokom 1936 godine čehoslovačku pedagošku Kmjiževnost sa, više lepih i korisnil književnih novosti. Sem knjige dr. Pihode »Praksa Školskog merenja«, o kojoj smo već Teferisali (>Učitelj« za april—maj 1936, wtr, 719—719), pred nama su Još sledeće knjige:

Јарроуа— а, Štampach—dr. Petržilek: Pravopisnć diktaty (Pravopisni diktati), sr. 311, broš, Kč 24.—; N. F. Novožilov: Vyvoj čtecich mefod v сагокбт гиsku a v SSSR (Razvoj metoda početnog čitanja 1 canskoj Rusiji i SSSR), str. 148, broš. KčČ 19.90 (za članove Kč 12,60); Petr Denk: Metodika školniho filmu (Metodika školskog filma), str. 39, broš, Ke 5.9; Amtonin Kurš: река Фуадја У 5558 83 u nas (Dečija pogorišta u SSSR i kod nas), str. 144, broš. Kćč 27.—; Miloslav Skožepa: Ideologie iučitelskć6ho povolani (Ideologija učiteljskog: poziva), str, 202, povezano u platno Kč 29.30 (za, članove Kč 19.50).

Knjiga »Pravopisni diktati« krasan je primer (kolek tivnop тада, određenog: isključivo za školsku praksu. U ovoj knjisi sabrano je 1)00 diktata za sve Ta Tede (od II do VIII), razdeljeno na pojedine mesece i poređano postupno prema nastavnom programu za, pojedine razrede i prema zahtevima Dpravopisne nastave. Što se tiče gradiva tih diktata ono je izabrano iz ostalih školskih predmeta, tako. da pravopisma nastava čini organsku сети S ostalom nastavom i da od vežbanja, U pravopisu deca imaju i stvarme koristi. U »uvodnim napomenama daju autori tačno upulstvo za metodičku upotrebu knjige. Sem običnih tzv, akustičkih diktata, gde učitelj diktira pojedine rečenice ili Tečenične delove, a đaci slušaju, pamte-

i pišu, nalaze зе u iknjisi i diktati po pamćenju, gde đaci prethodnim vežbanjima

slobodnim sastavcima. — Svaki diktat Sastoji se iz dva, dela: 1) uvežbavanje reči i fraza, koje se u diktatu samom javljaju i u kojima se najčešće i najradije greši. — Knjiga se može preporučiti ne samo za Školdki ma, · nego i kao dobar priručnik Za зуе опе Кој žele da savladaju češki pravopis.

Ovom knjigom P.,. N. Novožilova, daje we река, Svima, koji se interesuju problemom početne nastave Čitanja, da indirektnim načinom zavire u bogato vrelo iskustva koje se nagomilalo u ruskoj pedagoškoj literaturi DO tome pitanju. Autor daje u ovoj Svojoj monografiji kritički pregled kako su se u Rusiji razvijali metodi početnom čitanja od najranijih vremena do danas. Ali autor sa nije opraničio: samo na MHusiju, već voja izlaganja nadovezuje na Tazvoj didaktike početnog čitamja u wvetu uopšte, Najviše mesta dato је prikazu globalnog metoda, ikako u školama carske Rusije od 1905 god. do revolucije, tako i u savremenoj sovjetskoj Školi. Knjiga je interesantna i po tome Jer pruža mnogo dragocenih podataka i napomena o razvoju Tusškog osnovnog: školstva, uopšte. Na kraju je pregled liteTature i registar imena. Prevod K, Hanuša dobar, samo nam donekle smeta čežka transkripcija ruskih ličnih imena.

Autor treće knjige nam o školskom filmu kratko ali pregledno iznosi odnos Tilma prema psihologiji deteta, njegove mogućnosti uopšte i onda Specijalne koristi od filma u nastavi pojedinih predmeta. Dalje Taspravlja o formama u vidu kojih: se film primenjuje u školskoj praksi. To su, uglavnom, ove tri forme: filmski čas (u razredu), filmska lekcija (u školskoj sali za projekcije) i zajednička filmska pretfstava. Uspela knjižica, samo šteta što je opsegom talko kratka. Moglo je da u nju uđe i više praktičnih Stvari, tako da bi bila neophodnim priručnikom za зуајкор“ učitelja koji se u nastavi služi filmom.

Dok se u većini evropskih zemalja sačuvao konzervativni oblik dečjih pozoTrišnih komađa (pretežno bajke »s pevanjem i plesom«), dožle sU u SSSR počeli da. traže nove puteve u toj oblasti. Autor, koji je sam aktivno Tadio u ČSR na tome: polju i koji je proveo nekoliko godina. u Rusiji i tamo sarađivao s istaknutim režiserima dečjih pozorišta (Втајсву 1 аг), upoznaje mas u svojoj knjizi sa Dpozorištem za decu u 'Sovjetskoj Rusiji. U knjizi je dat prilično detaljan opis raznih metoda Za ispitivanje uticaja, pozorišnih preftstava na decu-gledaoce. Vrlo je interesantan Opis aktivnog umetničkog vaspitanja dece (tzv. »Detskij samodjejateljnij teatr«), a jedna glava posvećena je i pozorištu s lutkama. U knjizi su opisani i izvesni pokušaji sa dečjim pozorištem u ČSR (Dismanov pokušaj da se utvrdi uticaj Dpo--