Učitelj

282

BI. VII IŠwGSTTI_ ı 7Z>—. TcSK_n.=

gorišta i filma na decu i Nekolin prikas о dramskom klubu na relormnoj školi u Pragu —m Michle). Tridesetak fotografija u savršemoj reprodukciji na kroedinom papiru vrlo uspelo upotpunjuju sadržinu knjige. F. M. (Svršiće 56)

6) ДЕЧЈА КЊИГА

Светолик Р. Милосављевић: Примери за драматизовање прича и песама (у IH m IV paga. OCH. школа) Беотрад 1986, ср. 80, стр. 48, цена 6 дин. Издавач књижарница Јовановића и Вујића. — Име колете Милосављевића добро је познато у дечјој књижевности, којом се он са знатним успехом бави више од двадесет тодина. У вези са захтевима нашег наставног програма и савременим методима радне школе, колета Милосављевић је извршио драматизацију неколико примера читаначкот штива као један оглед како у овом правцу треба да се ради. Драматизовао је: Седам прутова, Куповао наочаре, Ружан зајам и лепо враћање, Прошао је, прошао, Пријатељство, Не зна здрав колико је богат, Најбоља задужбина, Мени један а теби остало, Милош Обилић (песма), Из првог устанка и Правичност. Драматизације су успеле и могу да се лепо искористе у настави и да послуже као пример како познато читаначко штиво ваља драматизовати. Књижицу препоручујемо пажњи колега и молимо колегу Милосављевића да нам изради још већу збирку оваквих ствари из других читанака, и другог штива за децу.

Живојин Карић: Дечје радовање (стихови и проза за децу). Смедерево 1936, ср. 80, стр. 40, цена 6 дин. Издање књижаре Александра Т. Јаковљевића. — После добре. Антолотије југословенске савремене дечје књижевности Т део поезија, (коју је препоручио Глав. просв. савет (издање књижаре Ј. Џелебџић Беотрад), колега Карић износи у овој збирци низ песама и причица за децу. Стихови су лаки и углађени. Најуспелије су песме: На почетку, Брат и сестра, Св, Сави, Врабац и мачка, Птиће беда прошла и Одосмо у школу, Отвари као: Брита, Заслужена казна, Вештачко јаје и Болестан лав могу у будуће да изостану. · M.P.M.

т РАЗНО

Prof. D-r Dimitrije Đurović: Rečnik rusko-srpskohrvatski sa pramatikom тизког јежка. Београд 1936, 160, стр. 1101, издање »Моцћ«, цена 150 дин. За оне читаоце којима је мало позната у оригиналу руска литература, као и за онв који руску литературу савршено игноришу, појава овога речника може да има само филолотку вредност. Али за оне који су свесни словенофили, који су свесни свога словенског корена и за воје словенска културна узајамност није ни утопија ни фраза, за такве појава свакога доброт речника ма кога словенског народа чини велики прилог словенском културном зближавању. To нарочито важи за речник руски, за речник највећег словенског народа. У више прилика смо товорили и понављали мисао, да сваки наш учитељ, поред једног евролског мора да зна добро и један словенски, првенствено руски језик ни да литерарним и пелатошким делима рускота тенија пореди, корегира и облаторођава продукте нашега, југословенског генија, па да преко тота пореди и испитује продукте западно-европског литерарног и педатошког тенија. У исто време смо заступали увођење рускога језика у наше учитељске школе, из којих је он избачен на рачун француског језика, који у педатошком погледу далеко стоји иза руског језика.

Но то је друто питање. Пред нама је дело, обимно и савесно рађено дело, слободно се може рећи, дело нашег најбољет стручњака филолога за руски језик, одличног словенофила и југословена, дело које је плод дубоке љубави ва повећањем словенске узајамности. После неколико краћих речника, који нису могли да задовоље потпуно потребу оних који су хтели преводити са рускога и учити овај језик, на нашем језику се првипут појављује овај заиста велики речник, који ло предрачуну износи на деведесет хиљада разних речи. У појединостима оценити овај речник није могуће одмах. СО њим треба дуже радити, па увидети његове добре стране и евентуалне недостатке. Али потписани није жалио труда да Речник шрелиста у погледу филозофске, педагошке и пбихолошке терминологије и после тога је дошао до закључка, да је Речник садржи ротово у сто процената.