Učitelj

- 307

извесно принудно прилагођавање. Истина, ми морамо претпоставити могућност и такве културне заједнице која ће у току културног развитка у много мањој мери захтевати принудно прилагођавање, јер ће бити ближа и адекватнија човековој природи. Међутим и при томе не треба заборавити да ће се и у васпитању за ту културу морати извршити извесно насиље, ако не над другим човековим особинама, а оно сигурно над његовим егоистичким нагонима, несоцијалним тежњама и лености. (Свршиће се)

ПРОФ, Б. П. ВИШЕСЛАВДЕВ:

Прави смисао сублимације (Критика С. Фројда)

Симон Франк у својој значајној студији Психоанализа као схватање света, каже следеће: „филозофски психоанализа није пречистила са скривеним благом дубине душевног живота које је она пронашла. Плиткост њених рационалистичких и натуралистичких појмова не одговара дубини и ирационалности духовног материјала који је она открила.“ Франк одлично показује филозофско сиромаштво и примитивизам фројдизма: као поглед на свет то је „сексуални материјализам“, који је потпуно аналог по своме методу са „економским материјализмом“, и заједно с њим остаје на тачци гледишта натурализма. Уосталом, таква критика није тешка: филозофска погрешност материјализма и натурализма одавно је објашњена; много теже је оценити по вредности то „скривено благо“ и ту тајанствену дубину, коју је открио Фројд, а најглавније је филозофски се с њом обрачунати. Ово је циљ нашег излагања. Први корак за његово решење биће филозофско тумачење суштине сублимације.

Фројдове филозофске грешке су класичне грешке: оне се појављују на светлости у оним случајевима, када натуралист (на пр. психијатр) покушава да помоћу добро му познатих и испитаних категорија природе продре у натприродну сферу духа. Ова грешка значи неспособност видети више категорије, више степене бића и несхватање њихових односа са нижим категоријама. Категоријално тумачење вишега помоћу нижега типично је нарушавање хијерархиског закона категорије. Као пример може да послужи објашњење органског живота помоћу категорија механизма и хемизма; објашњење слободне целисходности (стваралаштва) једино помоћу узрочности; објашњење појава „духа“ помоћу категорија материјално-просторног бића. Сваки материјализам је груби облик ове погрешке.

Такво свођење на ниже ми зовемо „профанација“; Франк је то назвао „циничким схватањем света“; Шелер „игром на понижење“. Али како се понижење може сублимирати> Тврђење, да