Učitelj

ВЈ ит ИЦ

је могуће све објаснити уз помоћ нижих категорија уопште одриче самостално значење виших категорија, одриче хијерархију степена бића и хијерархију вредности. Али ако нема вишег, онда како се може узвисити, сублимирати ниже» Најозбиљнији приговор Фројду састоји се у томе, да је у његовом погледу на свег сублимација немогућа.

Нужно је да се постави филозофско питање: како је могућа сублимацијаг Она је могућа само тада, ако постоји узвишено, зиђите, дав Егћађепе, ако постоји „Свеузвишени“ (индиски термин), ако постоји „Свевишњи“. Само је тада могуће „узвисити“, сублимирати. Појам сублимације је појам нарочите врсте платонизма. „Узвишавање“ ка Апсолуту је основна идеја Дионисија Ареопагита. Она се сачувала доцније у облику атошг апагортфие, у облику зибштано сгеафигае габопана зирег паштат.

Већ ова блистава Александрова формула показује, да је сублимација узвишење над природом, прелаз преко граница природе и у чистом натурализму (деш5 зјуе пафшга) је сасвим немо» гућа. У Платона она је била могућа, јер над Еросом и над природом постоји свет идеја; а код Фројдар За њега у суштини, као и за сваки натурализам и материјализам, све „узвишено“, зиђИте је илузија и утанчана сексуалност (»Рје 2шкипћ ејпег Шизјоп«). А шта је то не илузијаг Не илузија је: сексуални нагон и његово нормално задовољавање. На ово се у суштини своди сва терапеутика и сав „морал“ Фројдов.

Пита се откуда се узимају те „моралне идеје“, које теже да управљају сексуалношћу (Иб:до), које остварују њено истискивање, Мегагапашпр, а затим сублимацијуг У натуралистичком Фројдовом схватању света њих уопште принципијелно нема. Он може и мора сваки морал да објасни као сублимирану сексуалност. Али у том случају добијамо, како је нагласио Шелер, порочни круг: сва виша морална осећања објашњавају се из сублимиране сексуалности; и, с друге стране, сублимација сексуалности објашњава се из постојања „морала“, који је својим забранама гуши и упућује на „више задатке“. Али шта су то „виши задаци“ 2 Где је врх, а где је подножјер На то никакав натурализам никада не може да одговори.

Сублимација је узвишење нижег на више; да би се схватило ово узвишавање потребно је имати систем категорија бића, потребно је имати хијерархију вредности. О овоме Фројд и његова школа немају никаквог појма. Сублимација претпоставља неки категоријални хијерархиски закон, који је приметио још Аристетел и формулисао као однос форме и материје: нижа категорија бића служи као материја за вишу, која је форма. Форма је нешто више и ново (на пр. статуа), и она претпоставља ниже, као услов могућности, као материјал (на пр. мермер), који се не уништава већ одржава и преображава у вишу „форму“ лепоте. Даље, овај је закон формулисао Хегел, као ашћеђећп. С највећом тачношћу он је изражен у савременој филозофији од стране Н. Хартмана.

Фројд је приметио присуство нижег у вишем. И ово је дедино што га зближава са Платоновим Еросом и са хришћанским