Učitelj

љени на објекат и без објекта немају смисла, они не мењају објекат али уводе објекат у састав свести и сазнања субјекта. Сазнавање објекта још није сазнање о објекту; члан футбалске екипе тек што је одржао победу може јако да се радује никако не посматрајући у себи ово осећање, будући заузет живим причањем о ситуацијама утакмице. Ако је пак психолог, он може да сусреди пажњу на своје осећање радости и да га упозна, на пример, као ликовање са сенком тријумфа над побеђеним противником; он тада не само да преживљава осећање, већ има и претставу тога осећања и чак суђење о њему; за ова сазнања о осећању нужно је извршити, осим акта сазнања, још низ допунских интенционалних актова, на пример, акт упоређења датога осећања са другим психичким стањима, акт разликовања итд.

У духу теорије сазнања, коју ја називам интуитивизмом, упознавање мога осећања од моје стране у облику претставе или чак и суђења о њему, не постоји замена осећања његовом претставом, копијом, симболом итд.: моје сазнање о моме осећању радости је мој непосредни посед у облику самога овога осећања у оригиналу (интуиција, управљена на ово осећање), али тако да ја могу дати себи и другима рачуна о њему, разликовати у њему разне његове стране (мислена анализа) и подвући његову везу са светом.

Психичко стање може се сазнавати и без управљања интенциовалних актова упоређивања, разликовања итд. на њега; тада оно остаје само сазнато, али не и упознато. Осим тога могуће је још веће упрошћење душевног живота: понекад се психичко стање остварује без акта сазнавања који је на њега управљен, тада имамо потсвесни или несвесни психички доживљај. Тако певачица слушајући своју супарницу може да казује критичке примедбе о њеном певању под утицајем несвесног осећања зависти, које њен саговорник хвата по изразу њенога лица и интонацијама њенога гласа. Никако се не може рећи да несвесно психичко стање није уствари психичко стање, већ чисто материјални процес у централном нервном систему. Чак такав прост акт, као што је извесна тежња за време живог разговора за столом узети испред себе комадић хлеба и појести га, не може да се разматра као чисто материјални процес лишен унутрашњих психичких стања, а који се састоји само из центрифугалних таласа у нерввом систему: више је било показано да чак и у неорганској средини свако одбијање и привлачење не може да буде остварено друкчије, већ на основи претходног му унутрашњег стања, психолошке тежње ка одбијању или привлачењу у одређеном правцу. Освешћујући и упознавајући такво унутрашње стање као тежњу И као спољашњи процес, као премештање делића ствари у простору, ми са апсолутном тачношћу видимо да су ово два догађаја који се дубоко један од другога разликују иако су они један с другим тесно спојени.

Дакле, свест и психичко нису истоветни појмови: могуће је и несвесно (или потсвесно) психичко. Одмах ћемо увидети да разликовање ових појмова иде још и даље. По учењу интуити-