Učitelj

18 ананас визма сазнајући субјекат је способан да упућује непосредно своје актове свести и сазнавање не само на своја душевна стања, већ и на своје телесне процесе и чак на спољашњи свет у оригиналу: падање камена и дете које горко плаче, јер је прикљештило прст вратима, могу бити непосредно сазнати и нама свесни, како они постоје, независно од мојих актова пажње итд. који су на њих управљени. Човеково ја тако је тесно спојено са светом, да може непосредно да загледа у састав туђега бића.“)

Подударно са овим учењем, када ја посматрам падање камена, овај материјални процес постаје иманентан мојој свести, али остаје трансцендентан мени као субјекту свести, он не постаје мој психички процес. У случају свесности и сазнања овога предмета у област психичког долазе моји актови пажње, разликовања. итд., а само разликовање — облик и боја камена, његово премештање итд. јесте материјални процес. У саставу свести и сазнања треба разликовати субјективну и објективну страну: само субјективна страна, моји интенционални актови, јесте психички процес, а објективна страна може бити свако биће из састава света: материјални процес, туђе психичко, моје психичко, социјално, идеално (невремено и непросторно) итд.

Из тога јасно излази да психичко и свест нису истоветни: психичко може бити несвесно; у свести могу постојати и непсихички елементи.

Мишљење је важнија страна сазнавачког процеса: то је интенционални психички акт управљен на мислено (нечулно), наиме на идеалну(тј. невремену и непросторну) страну предмета, на пр. на односе. Нечулно, на пример односи, постоји у сазнајућој свести у оригиналу и, како је речено, оно није ни психички, ни материјални процес: оно је идеално.

Шта претстављају осећаји, на пример, лепог цвета, музичког тона [а 3, топлоте итдр Боја, звук итд. су нешто што се радикално разликује од психичких стања субјекта, од његових осећања, жеља, тежњи. То су физички квалитети везани са механичким материјалним процесима, на пример, звук са ваздушним таласима или уопште треперењем материјалних делића. Само су актови сазнавања, сензације, управљени на њих психички процеси.

После овога дужег отступања сад можемо покушати да се снађемо у нејасним учењима дијалектичког материјализма о психичком животу.

„Осећај, мисао, свест“, каже Лењин, „виши је продукат на нарочити начин организоване материје. Такво је гледиште материјализма уопште и Маркс—Енгелса напосе“(39). Осећај Лењин сматра за мисао, свест, психичко стање (в. на пр. стр. 38, где он

=) Одговор на питања која се јављају у вези са теоријом интуиције, као способности субјекта да непосредно умно гледа предмете спољњега света у и оригиналу, на пр. на питање о улози чулних органа, види у мојим књигама студијама, нарочито у студији „Интуитивизмђ и учете о транссубљективности чувственнвихљ качествљ“, Зап. Русскаго Научн. Инст. вљ Бљлградћ, вљгоп. 5, тако исто у гносеолошком уводу у „Лотику“ (постоји српски превод), у „Обо– сноваши интуитивизма“ итд.