Učitelj

90 ___ ______ _____ ———

poverava više nego štO ONO samo može podneti, onda je potrebno da mu se finansijski omogući ispunjavanie poverenih zadataka.

Problem: javno ili dobro organizovano dobrovolino staranje za mladež, odnosno podela rada i zadataka među njima ne sme da se rešava razlozima prestiža, već iedino na OSnOVU principa celishodnosti, ekonomičnosti, sposobnosti za rad i dečjih interesa. Ovde se radi o životu koji teče, pa dakle nije moguća stroga, definitivna i trajna podela. Staranje za mladež, ako želi da ostane na visini zahteva savremenog života, mora umeti elastično da se prilagođava.

Kako na kraju da odgovorimo ma pitanie šta nam treba na tom poliu sociialnog rada? Trebamo li nov zakon? Da, potreban je zakon koji bi primerenim načinom rešio problem staranja za mladež u čitavom njegovom obimu, na OSHOYu utvrđenih potreba izradio sistematski i detalini plan rada, po principu celishodnosti razdelio pojedine uže zadatke među činioce koji će biti sposobni da ih izvedu, koji bi se pobrinuo za savesno izvodenje pojedinih ogranaka socijalnoĐ staranja uz voćstvo stručno školovanih snaga i obezbedio dovolino sredstava za sistematsko i nesmetano vršenje zadataka tog staranja. Treba da nastojimo svim snagama da se takav zakon što pre donese.

Ali i dotle, dok ne bude donet takav zakon o staranju za mladež, može se mnogo učiniti na OSnovu dosadašnjih zakona. Nije važno slovo, već duh. Nije reč samo o kogentnoti propisu zakona, već i O dobroj volji i razumevanju pozvanih činilaca.

Deca ne smeju da se ostave na raspoloženje razvratu i kvarenju samo zato što pripadaju ekonomski slaboj ili socijalno neprobuđenoi opštini. Zato ie neophodno potrebno da više samoupravnč iedinice osnuju naročite fondove iZ kojih bi se mogla dopunjavati, delom ili sasvim, sredstva nižih samoupravnih iedinica ukoliko su ona nedovolina, barem na području socijalnog staranja za decu, i da se makar i prisilnim merama te samoupravne jedinice prinude da ispunjavaju bar propisani prosek minimalne pomoći deci koja tu pomoć trebaju i imaju na nju prava, ali in se ne pruža od strane samoupravnih iedinica koje su obavezne na to, ne možda zbog toga što bi finansijska sredstva bila nedovolina, nego usled nedostatka razumevanja i dobre volje.

Opštine, srezovi, banovine i država ne smeju da daju za socijalno staranje samo Ono Što im preostane. Učešće javnih organa u tom staranju ne sme da zavisi od privredne konjukture, od dobre volje i interesa adlučujućih faktora. Zadaci staranja za mladež i njegov cili iesu takve prirode da neizbežno zahtevaju da im se prizna prvenstvo u hiierar hiji »prekih potreba« i da im se posvete najbolie snage i žrtvuju sva potrebna sredstva. Novac koji se izda na staranie Za mladež naiboljie ie investirami kapital. ! pojedinac i država brižno čuvaju svoi kapital. Zato moramo tim pre svi da sačuvamo kapital narodni kao što ie tO mladež. Neka budući rad našeg naroda i države bude takav da prestanu važiti reči Prezidenta-Oslobodioca T. G. Masaryka: »Naše društvo ne

{jubi ioš dovolino decu, iako se s njom mazi.«