Učitelj

329

у ————_——————————————————=——_—=—_—_—_—__—_—_—_—_—_—_—_—_—_—_—_—_—=—=

да зе izjasnimo protiv organizovanja i podizania velikih sirotišta a u korist dobro organizovanog staranja u hraniteliskim porodicama, ipak moramo podvući da se ni jedna veća samoupravna jedinica ne može da zamisli bez internatski uređene ustanove za staranje O deci koja su ostavljena pomoći javnosti, pa neka se ta ustanova nazove dom ili kako drukčije. Razume se, zadatak te ustanove nije da deca u njoj budu trajno smeštena, već je to smeštanje provizorno u cilju da se ispita dete i njegove prilike i da se Тек опда па озпоуџ оуош :5р1tivanja odluči na koji način bi se moglo naicelishodniie pobrinuti za svako pojedino dete. Dakle, takvi domovi imali bi karakter tzv. sabirališta.

Što se tiče staranja za defektnu decu svih kategorija (moralno ugroženu i posrnulu, duševno manje vrednu ili telesno defektnu) i bolesnu, pokazuju i domaća i strana iskustva da se dobrim individualno zasnovanim i svesno vođenim staraniem, kad se ono preduzme na vreme, može postići neočekivani razvoj njihovih ograničenih sposobnosti. Mnogo pojedinaca, kod kojih se na vreme počelo sa celishodnim staranjem, osposobljeno ie za rad, pa makar i u ograničenom obimu i pod nadzorom, mnogi su spaseni od toga da potpuno zavise od družštva, mnogi oslobođeni od prosjačenja itd. Po nikoju cenu ne smeju ta deca da budu ostavljena ulici. Ta deca, čija je sudbina sama po sebi teška i kad im se pruži sva pomoć, ne smeju da pate zbog toga što nemamo bogatih mecena. Kad nema njih, mora uprava da nadoknadi ono što nedostaje.

Teška krivica našeg društva, pa i u vreme normalnih ekonomskih prilika, ie čudno opadanje interesovanja društva za mladež čim ona navrši 14 godina, dakle baš u onim godinama kad ie mladež često ostavljena najtežim iskušenjima i opasnostima. Opšta školska obaveza se završava, sposobnost porodice da se stara za dete ograničena je, a negativni uticaji života sa svih strana navaliuj|u na dete pojačanom merom. Čestito organizovana profesionalna orijentacija [savetovanje pri izboru poziva], primerno staranie za šegrte, fizičko vaspitanje, opšte vaspitno staranje i zdravstveno staranje za omladinu treba da dobiju onaj značai i ono mesto koje im punim pravom pripada. A kako bi tek povećano moralo biti to staranie za odrasliju omladinu naročito danas, u doba teške ekonomske krize i velike nezaposlenosti!

To su samo neki zadaci staranja za mladež. Oni su od ogromnog značaja i obimni po svom opsegu. I to sve da mogu da izvršavaju sami organi javne uprave, naročito opštine, srezovi, banovine i sama država” Ne, oni nisu dovolini za to ni uz najboliu voliu. Neka se kod nas organizuje javna uprava kako mu drago, neka bude ekonomski najlepše obezbeđeno vršenje zadataka organa javne uprave u oblasti staranja za mladež, neka još tako dobro ispunjavaju svoje zadatke opštine, srezovi, banovine, država, škole, sudovi itd. čije učešće na tom poslu znači značajan faktor, ipak se u oblasti staranja za mladež nikad nećemo moći odreći saradnje tzv. dobrovolinih radnika, liudi požrtvovanih, nesebičnih, plemenitih i sklonih da pomognu gde pomoći treba. Kad bi se hteli odreći saradnje tih radnika to bi značilo lakomisleno precenjivanje snaga, značilo bi fatalnu veru u moć zelenog stola. Ali nije moguće a nije ni pravo da se na dobrovoljno staranje za mladež svaliuje više nego što ono može da podnese. A ako mu se već