Učitelj

269

рт ==

други од другу страну и наше овце никад не чине штету, а никад нису гладне“. Они гоне стоку и у мале њиве, у које нико не тера, само ако има трава. Веома су пажљиви. Један другоме ниједну рђаву реч не каже. Него увек мекано, лагано, готово молећиво. На сваку овцу пазе и свакој знају име, па ако нека неће да пасе, долаве обојица, пазе да виде шта јој је, ако се случајно „подгима“, пипају јој уши, па ако су хладне, брзо подметну тојагу и засеку јој прво једно, а потом и друго уво. После овога један чува све овце, а други нађе какав мали прутић и бије ону овцу по ушима све дотле док не почне да пасе; онда сматрају да је њихов лек успео. Овакви се другови помажу, пазе. Дечак од 13 г. 6 м. (ТУ): „Ја волим мојега другара зато што и он добро чува кај ја“. Шести дечак од 12 г. каже: „Ја и мој другар не замерујемо никад куј колико враћа, враћа онај куј пре стигне“.

У овоме крају пастири гоне стоку на пашу ујутру, а дотерују увече. На подне овце „пландујев“ у неком хладу, свиње леже поред њих такође у хладу, а они седе, причају приче, спавају, а понеки иду у крађу. Па није редак случај да се поједини дечаци удружују да чувају заједно само зато да би могли да иду да краду. Дечак од 15 г. (УП) прича: „Кад будне у подне и овце се запландујев, таг један седи куд овце, а један жандарише неки бостан, а таг је баш згода: нигде жив човек. Кад поједемо, корке дамо на свиње и на овце, а семке погазимо ели закопамо“. Такви дечаци се мере „на тојагу“, па „коме се падне“, тај је „жандар“. Дечак од кога сам ово чуо, много се хвали, као и многи други његови вршњаци, истиче да је он „мајстор за све“ и да слаже и да украде, а и да „услужи“. Тражи да му другови признају ове врлине. Ово прича с поносом, очи му светле и из њих могу да се прочитају његове речи: „Само ја и Тилко можемо тој и нико други!“

Младићи пастири у доба пубертета, када је сексуални нагон · нарочито јак, терају стоку на пашу онамо куда и нека девојка (у овом крају и девојке чувају стоку, јер у подне, кад овце „пландујев“, могу да спремају „дар за свадбу“). Младићи у ово доба теже да имају љубавне авантуре, сматрају да је бољи момак онај „за кога више трчив девојке“ и тада завиде сваком свом вршњаку ако има успеха. Тада кидају везе са својим ранијим друговима најчешће због клевете код девојака, а здружују се с децом која им „не стојив на пут“. Младићи који се удружују с дечацима од 12—13 г., искоришћују ове своје нове другове да им чувају стоку, а они се „јурив сас девојке“. Али да се дечаци не би љутили због таквог њиховог држања, они им „замажу очи“ каквим поклоном. Они се у ствари не здружују с овим дечацима, али с њима гоне стоку на пашу, да би могли да се „шалив сас девојке“, а и овце да су сите, „да је и вук сит и овце да су на број“. И дечаци опет воле да су са старијима. Осећају се слободнијим, јер их ови бране, ако их ко нападне. „Ја, истина, чувам овце ал он бије децу кад ме задевав“ [1Х дечак од 12; 8. Дечаци сматрају онда себе вишим од својих вршњака, зато што већ с „момка другујев“, и чисто им је мило кад их ујутру ови зову да гоне овце на пашу.

Учитељ 24