Učitelj

446

ТИХОМИР Т. ПРОДАНОВИЋ:

Приморје и Море — Рад са комбинованим Ш и ТУ разредом —

Помоћна средства: репродукције у боји Црнчићевих детаља са мора: „Тунере“, „Утишано море“, „Пред буром“, фотографија љутог краса; разгледница Котора, града узаних улица; „Путникови“ пропагандни плакати са приморја; слика велике лађе; слика лађица — „трговишта на води“; цртеж ноћног лова риба са лампом; слика једрилице, морске шкољке; кутија сардина; крупна морска со; цртеж солане кад Стона; плодови лимуна, наранџе, смокве; флашица зејтина; цртеж кипариса; минијатурна њива ограђена каменом; мала приморска кућа од камена; велики табак сивог пак-папира за колективни цртеж; папир за скупни запис, компас; рељеф и карта наше државе.

Распоред помоћних средстава: На самом почетку овог рада види се да је употребљен велики број помоћних средстава. Колико је важно имати помоћна средства, исто је толико важно и распоредити их по њиховим узрочним везама. Живот није зорка -— он је мајсторско ткање својих саставних нити. Такав се он мора предавати и деци. — Ако се дубље размисли о набројаним помоћним средствима да се видети, да је одабрано најмаркантније са приморја и мора, на основу чега ће деца изградити своју слику о том далеком крају.

Све слике сам стога, према њиховој сродности, причврстио на предњи зид учионице у висини дечијих очију. Десна страна зида имала је овај распоред: „Утишано море“ (диван призор бескрајне пучине), „Тунере“ (стражарење рибара и необично успела копирана плавет Јадрана), „Пред буром“ (разбуђена дивљина таласа и стеновита обала), слика велике лађе, цртеж ноћног рибарења с лампом, слика једрилице. Изглед леве стране зида био је следећи: фотографија љутог краса, разгледница Котора, града узаних улица, слика лађица — „трговишта на води“, цртеж солане код Стона, цртеж чемпреса, „Путникови“ пропагандни плакати. На столу: морске шкољке, кутија сардина, лимун, наранџа, венац смокава, флашица зејтина, крупна морска со, чаша засољене воде, минијатурна њива, минијатурна кућица. На табли је разапет табак пак-папира. Једна клупа је довучена — она је „писаћи сто“; на зиду карта, мало даље рељеф и на њему компас.

Деца су пре почетка рада слободно разгледала нову сцену у нашој учионици. Мало су се и споречкали за који је то разред спремљено. Прваци су били најгласнији, јер њихова слобода још не познаје ни једну узицу неких тежих забрана, а навикли су да се пред њих износи шароликост. „Није за вас! Ево рељеф, ево компас — а ви још не знате ни писати!“ Шта је то, децо „Молим, не знамо за кога је ово спремљено. Прваци кажу да је за њих“. Биће ово некад и за њих, али ја знам шта они сада највише воле. Де да чујем, вредни моји мали радници! „Да радимо са дрвцима, каменчићима и иловачом“. Сваки узима своја дрвца