Učitelj

632

Drugi deo posvećen je idejnom programu učifeljstva. Tu autor raspravlja o filozofiji kao programu, o odnosu učilelja prema religiji (lajicizacija škola), o stručnoj spremi učileljstva, pa o političkom, narodnom, socijalnom, kulturnom i školskom programu učifeljstva. Ovaj je deo pisan više nego prvi s obzirom na čehoslovačke prilike.

lako se svako ne bi mogao složiti sa svim nazorima aulorovim, što je po prirodi feme i nemoguće, ipak ova knjiga ostaje dragocenom lektirom za svakog učilelja koji hoće da se uzdigne iznad običnog nadničara i da izradi svoje gledište na vlastiti poziv. Knjiga je puna sadržine, poističe gotovo na svakoj sfranici na razmišljanje, diskusiju i kri-

fiku a pisana je prosto i bez velikog naučnog ili istorijskog aparala, pa se tečno i sa zadovoljsivom čita. Ako uočimo da se danas počinje pažnja pedagoga sve više obraćati i ličnosti

vaspitača, a da s druge sfrane naši mladi učitelji izlaze u život a da u školi nisu dobili ništa što bi im pomoglo da izrade svoju ideologiju, onda bismo samo mogli poželefi da se nađe neko pa da prevede i preradi ovu knjigu (morali bi se preraditi delovi, koji su pisani obzirom na čehoslovačke prilike), koja freba da izađe u nemačkom i rumunskom prevodu, a pokazuje za nju inferesa i ostalo inosfransivo.

O knjigama za mladež što ih je izdalo spomenuto učileljsko izdavačko preduzeće u foku 1936 godine, progovorićemo zasebno.

F. M.

XAJHPMX XAH3EJIMAH: ДЕЦА, КОИТО СЗДАВАТ ГРИЖИ У ДОМА СИ И 8 УЧИЛИШТЕТО — Софија, 1937, Медико-педагогическа библиотека бр. 1, превео: Гено Дочев, 8%, страна 112 са предговором преводиоца и редакције библиотеке, сликом аутора и 18 слика у прилогу. Цена 40.— лева.

Агилни уредници бугарске ревије за здравствено-социјалну и васпитну заштиту деце и младежи „Медико-педагогическо списание"— која је за непуне три године стекла леп углед и испуњава осетну празнину која се дотле осећала у бугарској периодичној стручној књижевности — Д-р Васил Шуманов и Ангел Петров покренули су ове године и библиотеку, у којој је као прва свеска изашао овај превод. Аутор, Д-р Ханзелман је професор педагогике лечења (Непрададос!к) на универзитету у Цириху и управник Института за спремање наставника школа за дефектну децу. Стручњацима на том послу познат је по своме опширном делу „Епбћшипа т Фе НеПрададоск" („Увод у педагогику лечења", 1933) на основу кога је и изабрат за првог професора те релативно нове педагошке дисциплине на циришком универзитету и по коме је стекао име једног од твораца те дисциплине. Ово делце које је преведено на бугарски претставља популарно излагање главних мисли из споменутог великог дела, а аутор га је наменио родитељима и учитељима народних школа у Швајцарској.

Зато је преводилац добро учинио што је изабрао баш ово делце проф. Ханзелмана да обогати оскудну бугарску литературу те врсте. Преводу би се могле да учине само неке ситније замерке (на пр. што преводилац није дао преглед Брајове азбуке за слепе, подешене бугарској азбуци, већ се слепо држао оригинала и дао преглед немачке азбуке), иначе је у целости добар. Само дело подељено је у четири одељка: у првом се говори о слепој, глувонемој и наглувој деци те деци са слабим видом; у другом о душевно заосталој и слабоумној деци (идиотима, имбецилима и дебилима), при чему се као посебне форме спомињу још кретенизам и монголизам; у трећем одељку реч је о деци која се тешко васпитавају (невропатска, нервозна, епилептична, психопатска, хистерична деца, деца која се тешко васпитавају због погрешака њихове околине — у првом реду породице и 6огаљаста деца), а у четвртом о логопатима (деци са говорним манама).

ф,. М.

В) БИБЛИОГРАФИЈА ЧЛАНАКА") ИЗ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПЕДАГОШКИХ ЧАСОПИСА У МАРТУ—АПРИЛУ 1937 Г.

[Ради краткоће наведена је код сваког часописа само страница. Скраћенице за поједине часописе: Dom i 3К. = от | ЗКоја (Хадгеђ), Гласник ЈИД = Гласник Југословенског професорског друштва (Београд), Грађ. школа — Грађанска школа (Бео-

%) У овом прегледу обухваћена је фебруарска свеска „Учитељске страже“ као и двоброј „Учитеља“ за феб р уа р—март, јер се тако стекло.