Učitelj

ДОНУ aaa aa И оаљ наннна И

DR. KURT LEVI:

iKondicionalni refleksi (Il. P. Pavlov) i moderna psihologija

Tek u prošlom veku ušle su objektivne metode, metode prirodnih inauka, u naučnu psihologiju. Time je psihologija stupila u red prirodnih mnauka i bitno se udaljila od čisto filozofski-spekulativne psihologije .ranijih vekova.

Osnivači moderne psihologije služili su se u svome radu gotovo jedino egzaktnim metodama a prvenstveno merenjem i eksperimentom. ·Introspekcija, subjektivni opis, uopšte sve one manje ili više subjektivne metode bačene su u „staro gvoždje“. Iz toga doba potiču osnove današnje psihologije, psihologija čula, psihologija asocijacije, Weber„Рећпегоу 2акоп, zakon specifičnih čulnih energija (Miler), jedan deo psihologije pamćenja i mn. dr.

Medjutim, sve te objektivne, eksperimentalne i egzaktne metode uopšte nisu mogle da se upotrebe čim je započeto proučavanje čoveka „као celine, kao ličnosti. Merenja i eksperimenti su neprikladni za \proučavanje ljudskog „Ja“. Radi toga je ta oblast psihologije bila zanemarena u prošlom veku (barem sa strane psihologa po struci). .Ali s istog razloga su gore pomenute egzaktne metode morale da :stupe u pozadinu, kad je jednom sva pažnja skoncentrisana na tu oblast psihologije. Ponovo je tada subjekat zauzeo centralno mesto iu psihologiji; opažanju, posmatranju i personalnoj analizi se pridaje :·sve veća važnosti. Frojdova metoda slobodne asocijacije je najviši stepen toga razvitka. Ipak ni taj pravac nije ostao bez protivnika kojima se ne može osporiti ni veličina ni široke naučne koncepcije. .Najveći i najznačajniji medju njima je sigurno neđavno preminuli ruski fiziolog 7. P. Pavloy. Otkako se bavio psihološkim problemima, Pavlov je uvek zastupao i uvek ponovo naglašavao mišljenje, da jedino eksperimentalno-analitičke metode čine psihologiju naukom, i da se samo primenom flih metoda mogu postići jasni i jednoznačni

rezultati. Pa iplod njegovih naučnih radova — konđdicionalni refleksi i njihova psihološka primena — rezultat je upolirebe takvih metoda. 2.

Anatomija i fiziologija već odavno razlikuju senzitivne živce od motornih, sekretornih i vazomotornih. Prvi dovode čulne draži i cen:tralni nervni sistem, ovi drugi izazivaju: rad mišića (motorni), lučenje .žlezda (sekretorni) i promewu širine krvnih sudova (vazomotorni). КеНекзпа гадпја je ona radnja koja nastaje ako jedna draž predje „preko kičmene moždine direktno sa senzibilnog živca na motorni, sekretorni ili vazomotorni i izazove odgovarajuće reakcije. Kod izazivanja te radnje volja nema nikakvog uticaja, jer je ona vezana za više moždane centre. Postoji doduše mogućnost da se refleks onemogući (pod dejstvom viših centara), ali to je za ovo razmatranje od sporednog značaja. Pa pošto draž direktno ide sa senzitivnog na motorni živac isključeno je svako direkno učešće viših psihičkih centara.