Učitelj

269

веома штетно делују на наше памћење. Алкохолна пића исто тако; лекови у којима има алкохола такође. Сваки онај ко хоће да појача своје памћење, мора претходно да се потруди да пронађе, уколико му је то могућно, узрок своме слабом памћењу.

У јачању памћења много чини концентрација мисли и пажње на једну ствар. Пажња игра велику улогу у јачању памћења. Због тога је потребно у настави учинити све да се код ученика одржи потребна пажња за време предавања. У интересу доброг памћења треба посветити пажњу психо-физичкој хигијени, тј. обезбедити мозгу и целом организму оно што надокнађује утрошену енергију духа и тела. На духовни живот детета, па и човека, на правилно неговање мисли, утиче и начин дисања кроз нос. Зато се треба постарати да деца дишу правилно кроз нос. Утврђено је, да деца која пате од недисања кроз нос, тешко памте и у школи тешко напредују. Сузбијајући све оно што наноси штету памћењу, у корист свега онога што га појачава, ми ћемо најбоље обезбедити јачину свога памћења. Глава без доброг и сигурног памћења је исто што и тврђава без гарнизона, рекао је некада Наполеон. Ето, зашто је потребно појачати своје памћење, да бисмо обезбедили успех у свима својим акцијама.

ТРАЈКО МИХАИЛОВИЋ:

Изражајни облици принципа рада у активној школи

1. Дечја игра

„Игра је активност. Она је прва дечја активност, први облик рада и делања“.“) Игра је заснована на биолошким законима дечје природе и прва потреба живога бића. Она је заснована и на психичким законима, јер одговара нивоу душевног дечјег развитка. Она је основни изражај спонтаности и конкретна манифестација пробуђених интереса. Игра не би постојала кад се у дечјој психофизичкој природи не би појављивало интересовање. На интересовању се заснива и целокупна настава, јер само ако је наставно градиво занимљиво, ако је приступачно дечјем духу, оно може изазвати мотиве за рад и створити семорадњу. Интересовање доказује, да између дечјег духа и извесних околних предмета и појава постоји сродност и веза, а тиме су постављени услови за рад у настави.

Развијање дечјих интереса као главни и непосредни циљ наставе постављао је и Хербарт. Овај дидактички захтев поставља и савремена индивидуална педагогија, истичући право детета: да настава мора полазити од дечјих психофизичких потреба, од онога што дете жели, што га занима, т.ј. од интереса.

ђ) Анте Дефранчески: „Начела нове школе“ стр. 94.