Učitelj

270

На овом принципу засновали су типове нових школа у Италији ж-ђа Марија Монтесори и у Белгији др. Декроли, који у својим школама, помоћу самога живота, који интересује децу, стварају навике за делањем, мишљењем и за разним осећањима, т.ј. стварају «смисао за живот, држећи се принципа: живошом у живош.

Као што постоји разлика између интересовања дечјег и одраслих људи, тако исто интереси се мењају у току детињства. Ад. Феријер, који је испитивао дечје интересе, захтева, да се целокупна настава, избором и распоредом наставног градива, прилагоди доминантним дечјим интересима, постављајући шест њихових фаза у којима се она у детињству јављају. Одмах после фазе „сензоричних интереса“, у којој се деца у најранијем детињству (до 3 године) интересују оним што утиче на њихова чула, Феријер поставља „доба игре“ као другу фазу интересовања (до 6 године).

Игра је изливање нагомилане енергије. Она је активност која нема одређеног циља ван себе, као што рад има задатак да постигне неки продукат. Хесен вели да је игра „својевољна“, јер се не подвргава закону као рад. Игром се оспособљавају чула и телесни органи за функције у будућем животу, зато она има биолошкотелеологијски значај. Претшколско доба детињства, које је испуњено игром, припрема је за искоришћавањем у настави. Јер „дечја жеља за радом пре свега се изражава у игри, у кретању, у пожретима, замишљеним радњама, а потом постаје одређенија, па тражи израза у преради разноврсне грађе у опипљиве облике и трајне предмете“.:) А нагон за радом, који се у рано доба детињства _ изражава у игри, и нагон за знањем, који се изражава у дечјој радозналости, дају могућност, да се у настави примени принцип рада. Према овоме и почетна школска настава мора имати обележја игре, којом се деца поступно уводе у озбиљан рад.

2. Ручни рад

У активној школи психофизичког правца, помоћу ручног рада, ученици се уводе у прави мисаони и духовни рад, којим се осећа, преживљује и упознаје целокупан природан и друштвени живот.

Од простих, најближих предмета, којима ученици ручним радом изражавају своје идеје и осећања, поступно се иде све сложенијим, који духу осветљавају потребу ових предмета у друштвеној заједници, зависност друштва од њих и поступак да се они ставе у службу друштву. Ручни рад није само рад руку или само телесни рад, већ је изражајни облик активне наставе, којим се даје могућност, да се угледају сва битна обележја живота: материјално и духовно, морално, интелектуално и друштвено: а све су то нови облици рада, који се јављају из ручног рада, а стоје у служби целокупној настави.

Ручни рад је животна потреба дечје природе, а изражавање ове потребе настаје утицајем свега наставног градива у току целокупног наставног рада. У разним моментима наставе ова је

5 Џ. Дуј: „Школа и друштво“ стр. 25.