Učitelj

971

потреба, због природе наставног градива, различита и изражава се некад цртањем, некад писменим описом, некад моделовањем, а некад у неком другом облику. Али потреба изражавања увек мора доћи спонтано, као последица неодољиве унутрашње снаге осећања, као императив. И зато што се облици ручног рада употребљавају према потреби, коју изазива наставно градиво, ручни рад не може бити засебан предмет, већ служи целокупној настави и, обухватајући телесну и духовну активност ученика, добија значај педагошког рада уопште — као принцип.

По Ад. Феријеру, који из личног искуства, у своме делу „Активна школа“, свестрано и исцрпно излаже све користи ручног рада у настави, могао би се укратко извести овакав преглед:

Ручни рад доноси телесни напредак ученика, јер се телесни органи слободно крећу, гибају и јачају, а ослобођени су сталног прописног става и седења у клупама старе школе, у чему је узрок многих телесних неправилности и болести, нарочито груди и кичме.

У педашко-психолошком погледу ученици такође напредују богатећи се знањем и развијајући своје способности, јер се упознају са разним алатима и сировинама, које у ручном раду искоришћују. При разним ручним радовима, ученици морају посматрати, мерити, мислити и рачунати; улажу духовни напор, да својој замисли даду одређен, конкретан облик и сједињују рад духа и мишића, а овим духовним функцијама стављају се у службу и вежбају сва чулаи развија се опажање, фантазија, мишљење, памћење и асоцијација. При ручном раду појављују се разне неприлике и тешкоће, за које ученици морају согственим трудом проналазити средства да их отклањају, а често је потребно, да се прилагођавају специјалним условима и средствима, која су на расположењу. У оваквим ситуацијама саморадња ученика добија своју потпуну примену, а дух се вежба у адаптацији неприликама у случају да се оне не могу избећи при раду.

Сваки успех после свршеног дела ручним радом, буди пријатна осећања и понос, што је у исто време и нова побуда за даљи рад, за даљу акцију, што значи да се развија и јача воља заделањем. Објекти израђени ручним радом код ученика буде и вежбањем усавршавају укус за лепим, што је основа за естетичким образовањем. При ручном раду ученици преживе лични напор и тешкоће, увиде колико се труда, времена и материјала утроши око продукције једног објекта, а то утиче на душу и социјалноморално процењивање, што доводи до поштовања туђег рада и радника.

На израђеним предметима ученици самостално процењују тачност и лепоту и поређењем долазе до истине који је рад бољи, а који лошији, те и ове моралне законе преживе а не уче их из речи.

Често се у радној заједници при ручном раду млађим ученицима указује помоћ од стране старијих; често су и више њих или сви у међусобној сарадњи, што даје прилике, да ученици дођу до уверења, да је у животу ван школе појединац везан за заједницу, у