Učitelj

981

коју врши група дечака или младића, произилази не само из жудње за пустоловинама него и из органске потребе. То се јасно изражава у искреним исказима дечака и младића који су, удружени, крали воће, а она често потиче из органске потребе. У њој лежи узрок и скитње најбољих другова. Другарска љубав која везује чланове група, може се објаснити ако се посматра са гледишта гешталтпсихологије у њеној карактеристичкој улози, у њеној функцији, условљености у целини карактера испитаника“). Према томе, не може се увек свести на тежњу чланова за надмоћношћу, нити на сексуални нагон. Случајеве дружења које произилази из тежње за пустоловинама, морамо одвојити од случајева у којима младићи другују највише због тога што заједно могу најлакше и најсигурније задовољити свој полни нагон. У дрскости коју тада испољавају, изражава се њихова свест о обезбеђењу задовољења. Пошто је број ових случајева — то се види из табеле — мали, не можемо изводити опште закључке. Ако ови наласци буду потврђени испитивањем већег броја случајева, можда ће бити олакшано даље проучавање особености душевног живота сеоске младежи.

Мали део грађе показује и да улога другарства у животу плашљивих и малодушних дечака и младића јесте у томе што их ослобађа осећања ниже вредности и ствара код њих животну сигурност. Извесни испитаници кажу да воле своје најбоље другове зато што ови лепо поступају с њима, живе лепо (17 или: 2,76%/,), не свађају се, не грде се, не бију се (13 или 2,11%,). Указивање пажње од стране другова јавља се такође као узрок другарства. Беспомоћност у непознатом крају зближује младиће. Другарство овде има извор у потреби појединих младића за заштитом. Али други, наведени случајеви јесу докази да другарство. на селу нема једино ту улогу.

Ма да је број тих узрока мали, ми смо се задржали на њима. и због тога што објашњења тих случајева потврђују закључак. да у другарским односима дечака и младића добијају израз њихове индивидуалне тежње, жеље нагони, интереси, потребе и страсти..

Али целокупна грађа показује да другарства носе обележја, друштвених односа на селу. Испитивањима наших сарадника потврђени су закључци, изнесени у Уводу, да сеоски дечаци и младићи, поред психичких ознака фазе развоја у којој се налазе,. изражавају у својим исказима и понашању животни стил своје социјалне околине, њене погледе и схватања и да су форме другарства одређене средином и искуством које она стиче. Рајнингеров закључак да је социјална средина од великог значаја за избор другова код дечака важи и овде. Ако у појединим случајевима деца не узимају то у обзир, онда то чине родитељи. Рај--

5) Видети М. Мемћештег: СезјаПрзуспогоштасће Рогзстћипо у књизи Е. Заире: Етшћтипо тп аге пеџете Р5усћогорте, 1928, с. 52. Са тог гледишта смо посматрали особине и радње младића који су се вежбали у самоисказима. Уп.. Пи као средсшва за вежбање младежи у самопосмашрању (1933), с. 19 и 20.

34ж