Učitelj

615

ШКОЛСКИ РАД ТИХОМИР Т. ПРОДАНОВИЋ.

Мачка (РАД СА Ш РАЗРЕДОМ)

Крај засеока на брегу упаљена је кречана. Ми смо будно пратили цело пословање од разбијања камења, зидања кречане, прављења ватриног гнезда, слагања кречњака, па све до паљења ватре. Кречана гори већ четврти дан. Деца из тог засеока не могу да се напричају како је лепо увече гледати кречану како светли и како је тамо велика врућина.

То јутро ме је цела учионица дочекала и сувише гласним повицима: „На кречану! Хоћемо на кречану! Сутра ће се угасити.“ Пењемо се уз брег. Деца живо коментаришу о кречу, ватри, врућини итд.

„Гле, гле како игра ваздух... У-ху, ала гори!... Пази, пази: сама цепаница иде унутра — вуче је пламен. Ено, ено дима!“ Деца обилазе кречану. Посматрају усијано камење и уститрани ваздух. Примећују, запиткују. ИГи ТУ р. и овај пут слободно прибележавају своје записке о стварању креча. Кречари дају деци најопширнија обавештења. Један малишан из Ш р. осигурава за нашу збирку леп комад креча преко старог кречара.

Наједанпут је горе код букава залајао пас. Деца се наглас зарадовала призору који се одиграва крај букве. Пас је наваљивао на мачку, а она се бранила и узмицала. Још једном је огребла гарова, а онда се хитро винула уз букву. Гаров је још дуго лајао и погледао на високе огранке у које се скрила мачка. „Е, сад да се гаров припне горе... Или да маца некако падне... Било би черупања!“ „А зар би ви волели да се они тукуг“ „Молим, наша мачка спава са пуне на прагу, они лепо живе,“ И још мр пир примедаба.

„Е, сада сте се сити напричали о свађи мацеи гарова, а и нагледали сте се кречане. На реду је да се нешто ради.“ „Ми би правили мале кречане“ — говоре мали прваци. „Ими бито истој“ жели П р. „Добро, али ви из [ р. да мало бројите камење са првацима, да се они мало вежбају у рачуну.“ — „Гледали смо данас један бој — кога ви више волите, је ли ви из 11 р.2“ „ја мацу — Ја гарова.“ „Који су за мацу нека дигну руку.“ „О, па вас је више... Ја знам лепу причу о дивљој маци и њеном припитомљивању — ја, бих вам је сада испричао, али, ето, има деце која не воле мацу.“ „Причајте, причајте!“ Сада су сви у заједници једне жеље, „Да ли имате неко семе, ви из ТУ р., које се може наћи у шуми2“ „Немамо.“ „Ваш посао ће бити, да скупљате семе букве и храста.“ [и Џ вредно копају јаме и праве мале кречане. (У р. се расуо по шуми и натичу се ко ће наћи лепши узорак буквице и жира. Ш р. очекује најављену причу.

„У пећини старог чиче из Крапине појавило се много, много мишева. Муку је мучио чича из Крапине с њима, јер у то време