Učitelj

621

а најрадије морнарички. Пазите имадем дара за то звање! (Командује, али га другови не слушају, већ раде обратно.) Мирно!.... На месту вољно!.... Сви: А ха ха ха ха!!... Сјајно! Способан си! Класа!! 14 дјечак: Мир!! Какав је то неред! Ја ћу бити полицај. Гледајте ме! Стајаћу овако на раскршћу улица као прометни редар и пустаћу аутомобиле, бицикле и кола. (Маше рукама ) Долазиће к мени страни туристи (Опонаша их), и питаће ме: „ВНе еп, уо 15Ећоге! Езрјапде»!“ „Већз, бине!“ „Рапке“. „Вне!“ Сви (се смију): А ха! Ха! Ха! Сјајно! 74 дјечак (виче): Што је тог! То су некакви гангстери! (Вади из «стражњег џепа на хлачама мали дјечији револвер и напери их у другове): Руке у вис!! (Подигоше руке) 2 дјечак (прекида ову «сцену злобним смијехом): Ха! Ха! Ха! Хтио би ти пендрек у руке! Шиц! Требаш још много жганаца појести! 75 дјечак: Зато сам ја изабрао нешто једноставније! Ја ћу бити професор. Сви: Силно! То је њему једноставније! 76 дјечак: Ја хоћу да будем доктор! 1 дјечак: Какав докторг Медицине, права, или... 16 дјечак: А што ти га знам! Хоћу бити господин доктор! Ето тако! Сви: А ха ха ха! 17 дјечак (виче): А, знадеш ли, народе, што ћу ја бити»! "Сви: Песст! Да чујемо! 17 дјечак: Ја ћу бити глумац! И то славан тлумац! (Сви управо урличу и фићукају. Настао је прави лом). 1 дтечак (виче у том метежу): Поднаредниче, начини ред! 13 дјечак (се узалудно дере): Мир-но!! Мир-но!! 1 дјечак: Нека уређује полицај! 74 дјечак (напери револвер): Руке увис!!! (Њега послуапаше. (2 дјечак (подругљиво): Ниси рекао, каниш ли бити славни казалишни или кино глумац! 17 дјечак: Радије би био киноглумац! ЧОнда би ме гледао цијели свијет! 2 дјечак: Само мораш бити феш ти лијеп као слика. (Мотри га од главе до пете и наставља подругљиво, жмигнув публици) А то и јеси! Хм! 7 дјечак: А знадеш „ли глумити» 17 дјечак: Знадем ите како! Сви: Дај покажи! Дај! 18 дјечак: Ја ћу с њим! и ја желим бити славан глумац. Сви: Што ће те нам глумитиг 17 дјечак: Нас двојица ћемо вам одглумити један дио из комада „Тончек и Точкица“, којег смо виђели у првом великом казалишту. Ја ћу бити господин директор, а он ће бити моја жена, милостива директорица, која ништа не ради и коју увијек тобоже боли глава! (Одлазе). 2 дјечак (иронично): Мир господо! заузмите сједала! Тако! (Пише на поду кредом квадрат). Овде је позорница. Тако! (Вади из џепа малу џепну "марамицу). А ово је застор. Песст! У дворани је мрак и тишина. Застор се диже. Представа почиње! 77 дјечак (дотрчи на позорницу сав усопљен. На глави му полуцилиндер, а у руци штап са "сребрним дршком. Под капутићем напет трбух од јастучића. Говори крупнијим гласом и огорчено): Ево ме опет кући, а да ме нико није дочекао! Гдје ми је жена» Гдје ми је дијете» То је право расуло обитељи!... Умјесто да ме дочекају, да ме упитају како ми је, нема никога да ми каже пријазну ријеч...... (Прекину се). Сад ми долази жена.... (Улази 18 дјечак на брзу руку обучен у даму. На глави му женски старомодан шешир, на тијелу женска хаљина, на рукама кожне рукавице. У рукама женска торбица, иначе босих ногу). Куд се ти, жено, сваки дан скиташр 178 дјечак (женским гласом): Зашто данас са мном тако поступаш, мужићу»! Па, ја