Učitelj

vaspitanja, sociologija prava, sociologija morala, sociologija religije itd. a dakako i organizacijska sociologija ili sociologija socijalnih sfruktura. Svako od ih područja kulture deli se u još specijalnija područja. Na pr. pravo se deli na građansko i krivično, privalno i javno ild.; vaspitanje se deli na porodično vaspitanje, školsko vaspitanje i opšte-drušlveno vaspitanje; organizacija se deli prema različifim kriterijima na pr. prema TOonnies-ovoj razlici »Gemeinschaff« i »Geselischaff«, ili prema sili i autorifefu u državama i opšlinama za razliku od dobrovoljnih udruženja itd. A svaku od tih sekundarnih kategorija može da ispituje naročita specijalna nauka. Tako može na pr. u okviru sociologije prava da postoji kriminalna sociologija, pa čak šta više i još specijalnije nauke, kao sociologija naslednog prava; a u okviru organizacijske sociologije može da postoji sociologija države sa brojnim specijalnim ograncima.

Svaka lakva specijalna nauka može se s pravom nazvafi sociologijom (pa makar radila i monografijski), ukoliko čuva sociološko gledište tj. dokle ispituje svoj predmet kao deo civilizacije i dokle se pri svom ispifivanju obazire na veze fog dela sa civilizacijom kao celinom. Ali nijedna fakva specijalna nauka ne može da se izdaje za opšlu sociologiju ili sociologiju uopšle, već je polrebno, ako želimo da budemo precizni u ferminologiji, svaku fakvu nauku ograničavali kao sociologiju izvesnog područja civili zacije, dakle kao: sociologiju prava, sociologiju porodice, sociologiju агžave, sociologiju državnih finansija, sociologiju odnosa ili još specijalnije: sociologiju srodničkih odnosa, sociologiju klasnih odnosa itd.

Dr. Emil Chalupny —- Tšbor (ČSR)

(Aulorizovani prevod sa češkog: Ferd. J. Maslić}

РУСКА ПЕДАГОГИКА У ХХ ВЕКУ (КРИТИЧКО-БИБЛИОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД)

УВОДНЕ ПРИМЕДБЕ

8 1, — Ствар је необично тешка изложити развиће руске педагошке мисли у ХХ веку кад се има у виду оскудица материјала којим може испитивач да располаже изван граница Русије. Да израдим преглед руске педагогике у ХХ веку гоне ме две околности. С једне стране, не само широки кругови рускога друштва, но чак често и стручњаци педагози нису упознати са значајним појавама у руској педагошкој мисли последњих деценија; с друге стране, руска револуција која је прекинула нормално развиће рускога живота, истакла је у педагогици низ иако чудноватих но ипак оригиналних и значајних појава, да се многе вође западне педагогике клањају пред њима као пред „новом речи" руске мисли. Снаћи се у тој „новој речи", одвојити здраво од