Učitelj
172 ванниннианиинининниннинининииниинииииисР
Читаћете слово „а“ све док шипком не дођем до слова „м“, тада ћете и њега прочитати, али не смете предахнути пре него што га прочитате. Пазите ја ћу вам прочитати. Хајте сад и ви! Још једном! Још брже! Тако док се не прочита реч „ам“ онако како се изговара у обичном говору. — Шта је ам Сад ћемо да почнемо да читамо од „м“. И овде наставник треба да први прочита, па после и деца на исти начин као“ и раније, Да-напишемо "ту реч“ онако како се пише и чита: прво „м“, па после „а. Кад кажемо ову реч „ма“: — Кад неко нешто дира, а ми му кажемо: ма остави то. — Кажемо некад и ама. Да и ту реч напишемо и прочитамо. Ко вас највише воли: — Мама. И ту реч да напишемо и прочитамо. Потребно је да у почетку учитељ сам прочита да деца осете како се не сме правити предах док се цела реч не прочита. — Направите реч „мама“ од ваших картонића. Прочитајте! Узмите прво слово од те рези. Прочитајте сад! Узмите још једно. Прочитајте опет!
Дати деци слова од словарице да саставе речи: пам“, има", „ама“, па то да прочитају и препишу. — Који ће на табли да напише реч „ам — „Ма"з уАмаз — „Мама"'% — Препишите ове речи.
__ Ево вам буквара. Крајњи с десне стране клупе раздајте друговима. Сад се нађе слика нормалне речи, описује се, чита се текст и препричава прочитано. Деци не треба дозволити да носе букваре кућама све док се не пређе пет до шест слова, то јест док се не постигне правилно читање.)
3) Меморисање песме: „дете и маца“. — Сад ћемо да научимо напамет онај разговор детета с мацом. Добро да пазите, па да запамтите. Ја ћу вам је још једном целу прочитати. —— После овога читања објасне се изрази за које се мисли да су деци непознати. — Сад ћу прочитати неколико пута само ово што је дете маци говорило. Наставник прочита три пута и пита да ли је неко запамтио ту строфу. Ако не буде умело ниједно дете да понови чита се с целим разредом. Затим се разред дели на групе и чита се опет. Кад се научи прва строфа, прелази се на другу на исти начин. Ова песмица има две улоге: улогу детета и улогу мачке, те је треба тако и декламовати.
4) Рачун. — Једна мачка имала је 4 мачета, а друга 6. — Који ће да понови“ При задавању задатка не тражимо питањем колико је имало мачића, јер то сама, деца треба да пронађу, тј. треба сама да кажу шта треба израчунти. — Шт ћемо ту да израчунамо — Како ћемо израчунати: — Наместићемо на једном месту 4 дрвцета, а на другом 6, па ћемо пребројати све заједно. — Како можемо још“ Саставићемо 4 и 6 и пребројаћемо колико је свега. Како деца буду говорила тако ће и радити.
2) Ва овај део користио сам Букварску наставу Б. Стефановића.