Učitelj

авина иоле енвелививииииииеЕтешиисаиианисленааиташетшиа 769 7

јесу социјални проблеми (дужност, љубав, пријатељство). Није добра ни претерана строгост према деци. Писац вели да се деца васпитана у претераној строгости науче неискрености и лажи. У књизи ће се наћи врло лепе мисли о људима који говоре истину, избегавају лаж, отворена карактера, храбрим, као и о оним ћутљивим, закопчаним, препреденим и лукавим, људима који се плаше истине и лаж сматрају као нешто нормално.

Овом књигом код нас је први пут опширније разрађена и примењена у васпитању индивидуална психологија. Иако је то доста тешко учинити, јер се индивидуална психологија непрестано развија, ипак је писац ушао у њу и необично лепо нам је приказао. Пада у очи да писац прецењује економске моменте као услове образовања. Тон оцене о њиховој високој вредности пара по мало осећања научника својом оштрином. Не сме се сметнути с ума да је питање идеала примарније вредности за васпитање од економских момената, под претпоставком да постоји минимум за живот. Јасност излагања повећавају добро изабрани и протумачени примери. Наведене експерименталне чињенице и цифре за развиће појединих особина личности, необично подужи степен научности самој књизи. Књига је плод ерудиције и топле љубави. за децу. Писана је прегледно и богато с подацима. Прилично популарно излагање не умањује тон научности књиге, већ је чини само приступачнијом ширем кругу људи. Чита се доста лако и пријатно, премда би књига била пријатнија да није у њој израза локалнога жаргона. Слика о детету лепо је дата у светлости Адлеровога учења. Књига подробније упознаје родитеље и васпитаче с дететом, осветљеним зрацима индивидуалне психологије. На крају књиге дат је план за испитивање деце састављен по узору берлинских психолога правца индивидуалне психологије. Обилно наведена литература упућује читаоца на детаљније проучавање детета.

Р. Д. Гаћић

Dr. Stevan Pafaki: RAZVOJ ČOVJEKA | OBRAZOVANJE LIČNOSTI. St 19. Zagreb (preštampano iz časopisa „Napredak“, god. LXXVII, br. 1—2.

Писац је у овој расправи покушао да у најкраћим и најопштијим линијама беци мало више светлости на проблем васпитања и развијања бића човечијег Због тога говори о емпиријским и натуралистичким учењима у теорији образовања, 9 педагошком оптимизму и песимизму, па преко Штернове теорије конвергенције, залази и у филозофију. Ту расправља давно познати проблем зависности структуре света од законитости човечијега разума. Субјект сазнања и објект сазнања нису одвојени, између њих постоји однос зависности чисто. органске природе. Ту завиСност писац изражава речима: „индивидуум и свијет су типичне динамичке форме ксје се током живота трајно израђују и изграђују једном невидљивом дијалектиком у којој на органски начин судјелују и „унутрашњи“ и „вањски“ фактори". Детињи свет се квалитативно разликује од света одраслих. Из чињенице да се младо биће развија, да расте и сазрева, не само телесно но и. душевно, закључује писац да ће се и свет томе бићу показати у различитим категоријама. Младо биће има свој животни стил. Он је различит не само код свакога младог бића, но и у свакој периоди његовога живота (код детета, дечака, младића). Зато се у васпитању, и Писац подвлачи, мора водити рачуна о индивидуалностима и ритму развића. Писац још напомиње схватање неких педагога по којима је развиће зависно и од социјалних, економских. и културних прилика. Животни стил младости сусреће се и укршстава са животним стилом одраслих.

. Младост, вели писац, то је учење, у најширем смислу речи; а учење је развијање. функција и аката и асимилације душевних садржаја. Судећи по употреби играза функција и акта, може се рећи да г. Патаки, када је у питању садржај свести,

стоји на гледишту Ф, Брантана, К. Штумфа, Е. Хусерла и др.