Učitelj

градско певачко друштво. 3) Драматизоване слике из народних песама. 4) Музика из опере „Кнез од Зете", од П. Коњовића. 5) Вук и његово доба, апотеоза у три слике, од Б. Ковачевића. 7 новембра у 10.30 сати служена је свечана архијерејска служба и помен Вуку Караџићу у цркви св. Александра Невског. У 11.30 сети г. д-р П. Поповић, проф. Универзитета, претседник Српске књиж. задруге предао је Вуков споменик у парку код Студентског дома претседнику Београдске општине г. Влад. Илићу, у присуству многобројних корпорација, ученика школа свих категорија и многобројног осталог народа. У 16 сати изведена је Свечана академија на Коларчевом универзитету са овим тачкама: 1) Претседник Одбора г. проф. д-р А. Белић, претседник Српске краљевске академије, отворио је свечаност. 2) За свим је одржао говор г. Д. Магарашевић, Министар просвете. 3) Г. проф. А. Белић; Вук Караџић. 4) г-ђа Исидора Секулић: Наша народна песма. 5) Кратки поздрави изасланика универзитета, академија и других научних, књижевних и културних установа и друштава. 6) Апотеоза Вуку, музичка композиција Ј. Маринковића, певало Акад. певачко друштво „Обилић“. 8 новембра у 11 сати освећен је Вуков Дом културе у Лозници. У 13 сати ишло се у Тршић и извршило поклоњење Вукову огњишту. У 15 сати почела је Свечана академија у Вукову Дому културе са овим дневним редом: 1) Народна химна, певала подринска певачка друштва. 2) Говор г. д-ра Милоша С. Московљевића: Вук и Подриње. 3) Кратки поздрави претставника научних, књижевних и културних установа и друштава. 4) Народне мелодије певала подринска певачка друштва. 5) „Кнез Иво од Семберије", од Бр. Нушића. '

На свима овим свечаностима у великом броју присуствовали су изасланици и чланови Југосл. учитељ. удружења.

Од многобројних чланака који су се ових дана појавили у штампи, својом језгровитошћу, јасношћу и сажетошћу истиче се чланак г. П. Поповића, изашао у „Политици“ од 6 новембра бр. 10579, под насловом „Вукове заслуге", који овде у целини преносимо.

ВУКОВЕ ЗАСЛУГЕ

Кад би ме неко запитао у чему је Вукова величина и затражио да му побројим и разложим главне заслуге овог великог човека, ја бих му рекао ово.

Вук је створио српски књижевни језик и уредио правопис. Вук је скупио и издао српске народне песме. Вук је дао народно обележје српској књижевности и просвети. Његово дело, најпосле, имало је великог одјека у целом нашем троименом народу.

Створити један књижевни језик значи много. Језик је оруђе књижевности; какав је он, у многом је таква и књижевност; и најлепше мисли ако су казане у Ррђавом језику губе своју драж; створити књижеван језик значи створити први и главни услов за књижевност. У Вуково време била је велика збрка и пометња у погледу језика и правописа. Писало се једном мешавином српскога језика и старословенског, или српскога и рускога, пола српски, пола словенски, или пола руски; и како ко и како кад. Један је писац узимао више словенских речи и облика а други више руских; један исти књижевник у једној прилици писао је на један начин, у другој на други. То у језику, а још више у правопису. Било је потпуно одсуство сваког реда и доследности. Сад је Вук дошао да начини ред. Он је нашао да за основу књижевног језика ваља узети говорни језик. Велика вика дигла се против њега, али је он сељачком упорношћу терао своје, и имао је право. Она- мешавина- руско-словенска- или -словено= српска, онај језик Рајића или Видаковића били су нешто неприродно и што се није Могло одржати; говорни језик, напротив, био је природан, и једини чија је бу-