Učitelj

3. НЕПОВОЉАН СУД УНАПРЕД И ПО СВАКУ ЦЕНУ; ОРДИНАРНЕ НЕИСТИНЕ, САКАЋЕЊЕ ТЕКСТА, ИЗВРТАЊЕ, УВИЈАЊЕ ИТД. — СВЕ ТОГА РАДИ

Већ у самом почетку свога написа (пошто је осакатио текст са 14. стране моје књиге. у коме се помиње „старо ногаре" за психологију и педагогику, и навео га тако осакаћеног) М. вели (стр. 325, св. за јануар): „На томе примеру и првом акту, на подели педагошког система!), увидеће се сва површност, ненаучна и нефилозофска методичност израде Младеновићеве педагогике"“. Остављам за доцније „околност“ да је М. мало пре тога тврдио да се „сва добит за педагогику“ од филозофије може наћи само у томе што се „она као наука и филозофија може и треба да обрађује по диалектичкој методи“ (стр. 323), те је за М. већ по томе свака обрада по друкчијој методи — нефилозофска, па истичем да сам ја на том месту говорио о подели педагогике и о тешкоћи за савлађивање обилног градива из њене простране области. Најпре сам истакао колебљивост и разноликост која влада у том правцу, па сам онда на стр. 14 и 15 своје књиге рекао: a

„Ми се за свој смер морамо снаћи у обележеном стању колебљивости и разноликости. Као полазно и пресудно гледиште служи нам притом сазнање које данас нико озбиљно не оспорава: да васпитање поред све своје многостраности претставља целину, јединство, те према томе и педагогика као наука о васпитању мора и после поделе да остане само једна, тј. подела не сме ни у којем облику да доведе у питање јединство у схватању васпитне функције. Ово нам гледиште неопходно намеће нераздвојна целина душевног живота, на коме се заснива свако васпитање. Тесна и многострука повезаност, која се у душевном животу изражава као јединство у множини, чини доиста велике тешкоће при сваком покушају раздвајања, па и за поделу. Ипак су увек разликоване три главне стране у душевном животу: воља, осећање и ум (разум). О њима и данас говоре чак и најубеђеније присталице јединства душевног живота и васпитања, ма да оштро нападају то „тројство“, то „старо ногаре“ за „психологију и педагогику". Ну нико данас и не мисли више да се те три Стране душевног живота могу да развијају посебно и одвојено једна од друге и да се васпитањем може такво посебно развијање да помаже. Кад се то сазнање има стално на уму, онда је неразумљиво зашто се та три призната изражаја душевне активности не би узела за основу поделе којој је у крајњој линији смер техничко савлађивање градива из једне тако простране области као што је педагошка, Развитак психологије од 18. века, када је разликовање поменутог дејства било опште, до данас показује нам да се психолошко сазнање посте-

7) Курзив је мој.