Učitelj

они СУ ЕНИ НАШИ ЕНЕЛ ИТ НИ НЕ ЕД 2 247

практичном испиту). Вероватно из комерцијалних разлога (јер такве се књиге махом добро пласирају, ма да су често несразмерно скупе обзиром на њихову малу или никакву унутрашњу вредност) аутори тамо умећу спискове „питања која се обично дају на испиту“, „теме које се дају за писмени рад“ и сл. Добија се утисак као да је довољно проучити тај „саветник“ и ићи на испит.

Мауеров „Саветник“ је сасвим друге природе. Он је стварно саветник младом чехословачком учитељу који се спрема за практични испит шта да студира из области педагошких дисциплина и како. Аутор полази од сасвим правилне претпоставке да кандидату није довољно пружити само списак литературе, па „нека си сваки изабере оно што је за њега". Јер, вели, „онај ко зна шта му треба, тај не треба никакав списак, а онога ко то не зна, довешће такав списак у још већу неприлику". Према Мауеровом мишљењу потребно је младом учитељу рећи шта му је неопходно као основ, а чиме опет да допуни и продуби основна сазнања.

Пошто је изложио укратко шта се тражи од кандидата на практичном учитељском испиту из педагошке области, аутор износи списак књига из опште педагогике, дидактике, историје педагогике, школског законодавства, па онда приручнике за школску праксу прво општег карактера, а онда књиге за, методику појединих предмета. Проредом су штампане књиге са којима треба почети по савету аутора. Али пошто сви кандидати нису у једнакој мери ни способни за студиј, а нити службују као приправници у једнако повољним околностима, то је Мауер разделио све књиге на: три групе, према захтевима које њихов студиј ставља на читаоца.. Одмах иза тога преглед појединих поглавља, партија и параграфа из већих дела (да се не би морала читати цела), који долазе у обзир за наведену сврху тј. за спремање на испит. Иза тога даје нацрт према коме би се сваки учитељ требао да постепено изгради своју властиту библиотеку, онда нарочито дагоцена упутства из „технике душевног рада“ и на крају кратки избор дела на страним језицима. Неоспорно да вредност тог малог приручника у знатној мери увећава то, што аутор одлично познаје чехословачку педагошку литературу, јер је од оснивања Педагошке библиотеке Коменског у Прагу управљао њоме све до своје недавне смрти. Практичну вредност књижице даје јој њена ниска оцена, чиме је приступачна најширим круговима интересената.

Али Мауерово делце има вредност и за странца који жели да се упозна са чехословачком педагошком продукцијом. Тамо ће наћи поузданог проводића и неће морати без потребе да лута или да се препусти случају тј. да чита „шта му под руку пане". Препоручујемо!

ф. Маслић (Праг)

3) КЊИГЕ ЗА НАРОД СЕЉАЧКИ БУКВАР ЛИСТ ЗА СЕЉАКА И СЕЉАЧКИ ДОМ

Сматрамо за дужност да проговоримо неколико речи о овоме, ваљда, најпопуларнијем листу за наше село и сељака. Пре него што о њему проговоримо, морамо нешто рећи и о селу нашем.

Наше је село извор наше народне снаге. Оно је срж наше земље, која је изразито, и, поготову, сељачка. Наше село претставља и понајздравији елеменат у нашој држави. Село је наше одувек чувар и носилац наше државне мисли. Оно је развијало и изграђивало нашу државу до најновијег времена. Сви, који су доживели минуле страшне ратове, добро знају: шта је све, у томе погледу, наш сељак чинио и постигао.

Данас, као и за доцнију, ближу и даљу, будућност нашег сељака, морамо замишљати и желети много јаче и просвећеније село, као и у свему културније. У нас се мора стварати ново село и ново сељаштво, много боље и идеалније, него што је оно данас. Мора се радити: да се наш сељак подигне, просвети и оспособи