Učitelj

Напротив, неподељене школе другог типа, које се налазе у општинама из којих ђаци иду у рејонске грађанске школе, још ће неколико деценија бројно расти. Тај тип школа (искључујући школу са 1! одељењем, једноразредницу) има извесна педагошка и васпитна преимућства и тешко да ће потпуно ишчезнути у нашем столећу.

Истовремено са тим изменама у унутрашњој структури неподељених школа јавља се значајно ораганизацијско кретању у смислу прегруписавања, а то проузрокују разни чиниоци. На тај развој чехословачке неподељене школе утичу нарочито три чиниоца:

а) У западним земљама ЧСР јавља се у последњих 50 година нагли развој у правцу од аграризма ка индустријализацији. Године 1890 бавило се у земљи Чешкој земљорадњом 40,6% свега становништва, а год. 1930 само 24,1%. Сличне прилике су и у Моравској. Тај процес запажа се и у источним земљама Републике. Док се 1921 бавило у Словачкој земљорадњом 67,6% становништва, дотле је тај проценат 1930 сразмерно мањи тј. 56,8%. Само у Поткарпатској Русији не примећују се готово никакве промене. Тамо се равно 7/3 људи бави земљорадњом (66,3%). Ако узмемо ЧСР као целину, процент становништва које се бави земљорадњом опао је од 39,6% у 1921 на 34,6 % у 1230 години. Ти бројеви значе да се смањују велике површине села и да расту варошке агломерације. Тај привредни и социјални развој манифестује се, наравно, и у школству тиме што се смањује број неподељених, а нарочито школа са једним одељењем.

6) Други главни чинилац, који води јаким пертурбацијама у организацији чехословачког школства, јесте постепено смањивање броја црквених школа на истоку Републике. Пре светског рата управљало се школство у „историјским“ земљама (Чешкој и Моравскошлеској) по аустријском државном школском закону од 1869 године, у коме је била наглашена идеја интерконфесионалности јавног школства. Само приватне школе могле су бити одељене (сегреговане) према вероисповести ученика. Зато тамо, такорећи, и нема црквених школа. Сасвим друкчије околности биле су у Словачкој и Поткарпатској Русији. Мађарским законом од 1868 год. биле су наиме, школе што су их издржавале вероисповедне корпорације (црквене општине разних вероисповести) проглашене јавним школама. Тај пропис искоришћавале су нарочито народне мањине, јер су веровале да ће у црквеном школству лакше сачувати свој језик. Зато је после преврата, 1918 године, било у Словачкој од укупног броја школа (3461) 2712 школа црквених, дакле пуних 80%. Слично стање било је и у Поткарпатској Русији. Али у Републици су се прилике брзо мењале. Године 1936/37 било је у Словачкој од 4193 школе само 2399 школа црквених, или 57,2%. Још радикалнија промена одиграла се у Поткарпатској Русији, где је исте

Учитељ 28