Učitelj

Врло карактеристично и вредно пажње је опадање школа са једним одељењем у целој држави од 390% на 274%, а нарочито у источним земљама. То је можда јединствена појава у целом свету, што се десила у Поткарпатској Русији, да број школа с једним одељењем опадне од 62,9% на 19,6%. Зато се повећао у ЧСР број школа са 2 одељења (нарочито у Словачкој) и са 5 одељења, нарочито опет на истоку, где су организацијске промене биле уопште узевши највеће.

У целини узето, можемо сматрати да број најниже организованих школа тј. школа са једним одељењем (Чехословачки држ. статистички уред не прави никакве разлике у својим статистикама између она два типа о којима смо говорили) сразмерно није велики, па ни кад упоредимо наше школство са школством западних народа. У Француској су, према разним извештајима, подељене школе у мањини, јер тамо има 7/3 школа са једним одељењем. У Сједињеним Америчким Државама било је још 1933/34 године 57,6% „школа са једним одељењем, иако је тамо већ 30 година врло активан покрет за консолидацијом сеоског школства. А у Немачкој је 1928 год. било 40,6% таквих школа {Die neuzeitliche deutsche Volksschule, Comenius-\ferlag, Berlin, crp. 33).

До тих промена у организацији није, разуме се, дошло случајно. Ту је дошао до изражаја општи план за консолидацију школства који спроводе школске власти. Можемо очекивати да ће тај процес, који иде на смањивање броја неподељених школа и на потпуно уклањање школа са једним одељењем, и даље да се продужи, иако можда не тако револуционарним темпом као у минулој деценији. Као што смо поменули, организацијска структура сеоских школа мењаће се, како се буде повећавао број рејонских грађанских школа. Каквом ће се брзином те школе отварати не можемо за сада предвиђати. Можда би нам као путоказ могла послужити статистика пораста броја грађанских школа пре доношења закона о рејонским грађанским школама, OBHOCHO пре његовог спровођења. Године 1926 било је у ЧСР 1736 грађанских школа, а год. 1936 већ 2005, дакле за 13,5% више. Кад се у поједином школском рејону отвори рејонска грађанска школа, ићи ће у њу обавезно ђаци 6—8 разреда околних неподељених основних школа, а тим ће се „ео |рзо" њихова организација побољшати. Ако потраје покрет за консолидацијом тј. настојавање да се мање школе споје у веће и да се неподељене школе претворе у подељене, битно ће се изменити ситуација у нашим неподељеним школама.

*

Али развој чехословачких неподељених школа није се ограничио само на организацијску страну. Напротив, у минулој деценији истовремено се спроводила и дубока реформа унутрашњег рада у сеоским школама. Та 'оеформа је у вези са ограничавањем колективне (симултане) настав МЕ то се већи значај почео да придаје самосталном,

28%