Učitelj

гици, ма да ће можда неко рећи да тиме посредно ипак придајем неку важност памфлетима. Тим другим судовима и одзивом читалачке публике можемо и ја и издавач да будемо сасвим задовољни. Што сам досад навео од туђих мишљења о мојем раду, односи се на ону страну његову коју М. најбезобзирније напада (на критичко држање и оригиналност). Међутим, постоји могућност да има и читалаца који нису имали прилике да осим написа у „Учитељу", о којем је реч, упознају и друкчија мишљења о мојој педагогици или који ће помислити да тако велика супротност у оцени не може постојати. Уосталом, за разбистравање, које је уредништво желело да постигне, извесно је потребно да се чују и та друкчија мишљења. Из тих разлога мислим да ми се не може замерити што ћу овде најкраће цитирати некоја од њих, досад изражених мишљења:

„Својом солидном научном обрадом, својим богатством садржине и својим јасним и дубоким изношењем педагошких проблема, ова књига надмашује сва досадашња наша издања из области опће педагогике" (Маргедак, бр. 9, новембар 1936, стр. 416).

„Али особине једног критичког духа, способност за истрајан и смишљен рад, дубље познавање менталитета и живота свога народа, сигурна оријентација на путевима и раскрсницама веровања, религија, наука и уметности, отпорност према мисаоним сугестијама и расним слабостима, уравнотеженост и јасност у изразу, све преливање и струјање људског живота од преисторијског до модерног времена, доследнз примена једног реално схваћеног мерила вредности и појава, све се то открива у већем обиму у Општој педагогици, монументалном делу г. Младеновића". ... („Грађанска школа", бр. 3, новембар 1936, стр. 104).

„Књига с правом може да се сматра као један важан и нов принос српској педагошкој литератури, а и словенској уопште, јер је извор драгоцених погледа у области педагошке мисли и дела" („Слободно васпитање, часопис за педагошку културу", Софија, св. З—4, новембар — децембар 1936, стр. 155—156).

„Та је књига писана за нас. Она сваки час износи по који податак нашег народног живота, она тај живот и многе његове невоље осећа, као што у исто време износи и драгоцености наше народне културе тежећи за нашим свеукупним уздизањем и напредовањем. Тим својим дотицајем са народним бићем, саосећањем са широким народним животом и спајањем општих људских вредности с нашима, књига се уздиже изнад уџбеника и изнад обичног научног дела; тиме ова књига добија одлике нашег поузданог педагошког и културног саветника у стварима развијања телесних и духовних снага југословенске деце и омладине. И тој књизи наћи ће се крај свега тога приговора, али она одише поред стручности, савесности и других научних врлина још и једним реално постављеним оптимизмом, па је као такву сматрамо и

36%