Učitelj

9 ава неаре сзеенрни ние летним дине инеинениниивиитнлвететавиии ве и арорановрнееашиЕ обема рукама, јер су руке на тај начин запослене и неће моћи показивати слова рукама. 3) Дете испушта неке речи при читању. Многи регресивни покрети очију, гледање слика ради решења, непрекидно гледање учитеља или ма који покрет очију са штампаних редака може да проузрокује испуштање речи. 4) Догоди се да дете немарно гласно чита и испушта многе речи или их погрешно. изговара. Оно не чита добро кад чита на глас док у исто време: може да добро схвати оно што чита ако то чини тихо — у себи. Његове се очи могу кретати тако брзо по редовима да не може. изговарати речи истом брзином и тако настају омашке које често: мењају значење или смисао онога што се чита. Ову погрешку треба спречити одмах у почетку читања. 5) Може се догодити да дете чита реч по реч уместо да прочита реченицу, или да не може изговорити нове речи без везе са познатим речима итд... Добрица Милетић

Обрада науке о језику Ссраплашико)

Постојало је некада опште уверење да је граматика у основној школи потребна ради самог језика. Она, по речима Фелбигера, има за циљ да ученик научи правилно писати и говорити. Јаков. Грим сматраше језик делом природних и моралних тајни у човеку. „Та се' тајна са њим роди, расте и развија, па је свако уплитање у тај процес само на сметњи. Зато из основне школе мора посве да изиђе граматика матерњег језика) К. Ф. Бекер формулише задатак граматике у „учењу мислити и мислити о мишљењу“. Он сматраше наставу матерњег језика „теоретском обуком“, те је са тим уверењем и граматику сврстао у некакву „гимнастичку школу, која интелектуалне силе развија и вежба,“ Противници овога схватања у свом настојању падаху у другу крајност оспоравајући: сваку васпитно-наставну вредност граматике матерњег језика, назавијући је „баластом наставе.“ Ово време долази у онај период, продубљивања проблема наставе, кад се тражило и истраживало. градиво васпитне наставе, које ће ученика придобити за рад, и за њега имати интереса тако, да објекти не означавају гимнастичка: средства, него услове за постизање циља. То време историја педа-. гогике обележила је појавом теорије о формалном образовању, које је доцније изазвало реакцију напредних педагошких теорети-. чара, који истицаху да мане формалног образовања не треба отклањати заменом његових доктрина доктрином специјализованог образовање, већ изменом облика схватања свести и њеног образовања. Тако је откривена заблуда, која је дуго владала у погледу образовања духа, по којој се није обраћала пажња на ток догађаја с погледом на будуће циљеве, у којима ученици учествују и у чијем су

5 Пг. Јиге Типле;: „Мегофка «које гада."