Učitelj
46
soudu” koji je izišao iduće godine (1912) u časopisu „Česk4 mysl”. Svetski rat zatekao je D-ra Rostohara u Pragu, a posle rata vraća se on ponova u Čehoslovačku i 1993 g. postaje profesor psihologije na novoosnovanom Masarykovom univerzitetu u Brnu. Sve svoje retke sposobnosti posvetio je prof. Rostohar organizovanju svoje katedre, izgradio je na fakultetu velik i ugledno uređen Psihološki institut, bogato snabdeven aparatima za eksperimentalno-psihološka ispitivanja. On sam konstruisao je ili dao ideju za konstruisanje naročitih aparata, kao na pr. aparata za ispitivanje optičke pažnje, aparata za merenje indirektnog gledanja (kampimetar) itd. Ali najvažnije u njegovoj učiteliskoi delatnosti jeste da je odgajao i oko sebe okupio. čitavu generaciju mladih i naprednih čehoslovačkih psihologa, tako da nije preterano reći da je Brno danas njegovom zaslugom centar psihološke nauke u Čehoslovačkoj. Ta psihološka škola, tzv. „brnska psihološka škola” (dr Kratina, dr Chmela? i dr.) koja se okuplia oko d-ra Rostohara i časopisa „Psychologie” vrlo je aktivna i produktivna a svoi naučni psihološki rad zasniva na modernoj naučnoj metodologiji i na gledištu tzv. „Dsihologije celina” (Ganzheitspsyhologie) koju je u ČSR prvi počeo Dropapirati baš prof. Rostohar. On se lično priklonio gledištu genetičke psihologije. U tom pogledu značajni su njegovi radovi: „Studie z vyvojlovć psychologie” (Studije iz genetičke psihologije), 1998, i neke manje monografske rasprave.
Veliki pozitivan prilog čehoslovačkoj psihološkoj nauci znači, nema sumnje, pojava naročitog časopisa za teorijsku i primenjenii psihologiju „Psychologie” što ga je 1925 g. pokrenuo i uređuje ga do danas sa svojim saradnicima. Tu je prof. Rostohar pored broinili recenzija i sitnijih priloga objavio i svoje rasprave „Struktura v duševnim životč” (god. 1, br. 3—4) i „O psychologickć pojeti pfedstavy” (Za psihološko shvatanje pretstave), god. III, br. 1.
Niegov nastavnički rad na univerziletu le u ČSR neobično cenjen, a da je uživao Doverenje svojih kolega vidi se naibolje po. · tome što su ga birali i za dekana.
Međutim prof. Rostohar nije ograničavao svoj rad samo na univerzitet. Vrlo živo i aktivno učestvovao je on u radu i drugih ustanova, naučnih i pedagoških. Tako je on na pr. pretsednik Društva za ispitivanje i zaštitu dece u Brnu i pretsednik Stalnog odbora za priređivanje sveslovenskih pedoloških kongresa. U prvome svojstvu uzimao ie on učešća na poratnim kongresima za ispitivanje deteta u ČSR i pretsedavao V kongresu (I sveslovenskom) u Brnu, 1933: godine. U drugom svoistvu organizovao ie VI kongres (II sveslovenski) kod nas u Ljubliani, početkom septembra 1937, i pretsedavao i niemu. Na tom kongresu održao je predavanje „O imaginaciji dece i omladine”. Inače i kongresni zbornici ranijih kongresa donose mnogo Rostoharovih radova, kao: „Vyvoi poimu konkretnich a Obecthych u: diičte” | — „Probićmy a metody psychologickćho vyzkumu ditčte?” — «3„„Vyvoj ptedstavy u ditčte slabomyslćho" —. „Psychologicky profil ditčte elementarni tfidy” (Razvoj konkretnih i opštih poimova kod deteta — Problemi i metodi psihološkog ispitivanja deteta — Razvoj pretstave kod slaboumnog deteta — Psiho-. loški profil deteta prvog (elementarnog) razreda) itd.