Učitelj

=== 40

бра 1986. Није, дакле, истина да се на штрајк није ни мислило, како каже г. Милош Милошевић.

3. Истина је да је г. д-р Младеновић пред крај штампања показивао потписаном лично неке последње коректуре и уверио га да су у слог уношене неке речи којих у ранијим коректурама није било и које су очигледно квариле или потпуно мењале смисао читаве реченице. Морало се узети да су ове намерно уметане у последњем тренутку (кад се више не чита цео текст, него пази само на исправку означених грешака ради одобрења штампања). Друкчије се није могло разумети кад се на пр. уметање речице „не“ од потврдне реченице направи одречна. Изненађен тиме исто толико колико и г. д-р Младеновић, потписати није могао ово друкчије да објасни, него је рекао г. д-р Младеновићу да се радници не само у нашој него и неким другим штампаријама налазе пред штрајком и да можда у тој вези једино треба тражити објашњење за наведено поступање.

Овлашћујемо Вас да ово наше писмо употребите по своме нахођењу.

Користимо и ову прилику да Вас уверимо о нашем особитом поштовању -

Штампарија Драг. Грегорић Павле Д. Грегорић.“

Кад г. Милошевић тврди да је штампање моје књиге завршено у јулу (не каже се које године) и да је за то „сећање“ добио потврду у штампарији, да се нарочито у тој штампарији „на штрајк није ни мислило“, па од сопственика (директора) те исте штампарије, за кога каже да је по-

чео „увијати“, добије писмен и јасан одговор да све то није истина, него.

да је у тој штампарији чак дошло до штрајка — онда нека читаоци пресуде да ли је г. Милошевић имао стврано ма каквог основа да „за горњу изјаву д-р М.“ понови „пишчеве речи, њему упућене: „Ко говори и тврди овакве неистине, а намерне неистине се у мојој књизи називају лажима“ тај доиста износи „несумњиве лажи.“,

Из писма се даље види да је било уметања које квари смисао и да је такво уметање у последњем тренутку, пред штампање, могућно због тога што се код последње коректуре (кад се даје одобрење за штампање) не чита цео текст него се само сравни да ли су све избачене погрешке приликом последње. коректуре доиста исправљене. Ако слагач или ко било при исправљању тих погрешака, намерно или из ма којих других разлога, учини нове грешке или уметне нешто ново у текст који је раније исправљен и дотле био без погрешака — онда ће те нове промене остати незапажене. Ја сам појаву таквих нових додатака запазио пред крај штампања и, разуме се, предузео све да се та појава спречи. Учињено је уопште све што је било могућно да књига изиђе без штампарских грешака, а неке су исправљене и на засебном листу који је уметан у сваки екземплар. Поред свега тога један читалац, после више месеци од изласка књиге, баш у време кад сам писао одговор на напис г. Милошевића о мојој књизи, скренуо ми је пажњу на једно место у мојој књизи, у коме је смисао изгубљен. После тога ја сам, не бојећи се од тога откривања, могао рећи да је г. Милошевић који надугачко говори о штампарским грешкама могао наћи и крупније грешке, да је моју књигу читао како треба. Да сам ово казао

с пуним правом, показује сама погрешка коју тога ради овде наводим. На стр. 541 моје књиге штампано је: · „Прва је погодба да одељак својом обилношћу градива, које се излаже у једном непрекидном низу, не надмашује ученикову моћ да га саУчитељ 5 | 4