Učitelj

авина 01

sem manjeg rečnika dr. Kršla ovai obimni rečnik koji je za srazmerno kratko vreme (od 1999 g.) dostigao već 4 izdanje (I — 1929, II — 1982, Ш — 198. a sem toga porastao na 46923 gesla, dok je III izdanje imalo samo 9626, а II samo 1853. Zato izdavači s pravom kažu u predgovoru da njihov Rečnik po broiu obrađenih gesala nadilazi i slične velike zapadnoevropske radove te vrste.

Druge pozitivne strane ovog Rečnika jesu:

1) Kod sviju autora i sviju značajnijih gesala dat ie i bibliografski pregled literature. Razume se da taj pregled niije svugde iscrpan i potpun, ali to je razumljivo već s obzirom na prirodu posla ove vrste. Gotovo nemoguće bilo bi pružiti svu literaturu koja se odnosi na pojedinog autora ili pojedini predmet.

2) Rečnik sadrži kod svakog stvarnog gesla i stručni termin na engleskom, francuskom, nemačkom, latinskom i grčkom, ukoliko u tim jezicima postoje odnosni termini. Na kraju su pridodati i mali rečnici: nemačko-češki, englesko-češki i francusko-češki, što u mnogome olakšava češkom čitaocu lektiru filozofskih spisa na nekom od tih jezika.

3) Korisna ie novina i pregled filozofije pojedinih naroda, sem što su pojedini filozofi obrađeni alfabetnim redom. Na taj se način, doduše, nije moglo izbeći izvesno, ропауапје, ali je rečnik mnogo dobio u preglednosti.

4) Kod svakog autora je ne samo godina rođenja (eventualno i smrti), nego i tačan datum, što je od praktičnog značaja s obzirom na jubileie poicdinih filozofa. e

I izdavaču treba odati svako priznanje, jer je delo odista besprekorno tehnički opremio: dobra hartija, lep i čvrst povez, čitka i pregledna štampa. Pa i cena je vrlo umerena. Jedino bismo mogli zameriti što se u izdaniu potiirao izvesan broj štamparskih grešaka. To u delima te vrste apsolutno ne bi smelo da bude.

Šteta da i sadržina tog Rečnika ne odgovara obijektivnim zahtevima. Rečnik je i pored ogromnog broja obrađenih gesala nepotpun i pun grešaka, kao što smo pokazali u opširnom češkom referatu. To dolazi, uglavnom, otuda, što su autori u svome izboru bili isuviše iednostrani. Uneli su u Rečnik masu čisto teoloških poimova i autora, pa poimova koji pre spadaju u rečnik stranih reči itd., a izostavili masu čisto filozofskih termina. Dok je iscrpno obrađen svaki, pa i naineznatniji katolički filozof, dotle ie izostavlieno mnogo filozofa nekatolika. Spinoza se morao zadovoljiti sa pukih 5 redaka, isto i Spenser, da navedemo samo dva primera, dok su neki katolički filozofski »korifejić dobili kudikamo više mesta, ma da u filozofiji znače malo ili ništa. Tu se autori nisti umeli da uzdignu na nivo jezuite Frobesa, koji ie — iako iezuita — umeo da napiše retko objektivan i potpun udžbenik eksperimentalne psihologije, tako da ga i nekatolici rado citiraiu kao naibolie delo te vrste. Ista stvar je i sa pedagoškim geslima kojih u Rečniku ima stotina.

Da jugoslovenskim čitaocima bar donekle ilustruiemo kako tai Rečnik izgleda, navešćemo samo jedan primer. U predgovoru se autori hvale da »za naročito preimućstvo dela smatraju okolnost što je to prvi rad te vrste, orijentovan slovenski«. Istina, u Rečniku su obrađene filozofiie pojedinih slovenskih naroda (čehoslovačka, iugoslovenska, poliska i ruska), ali odmah ćemo videti kako.

'Uzmimo samo južnoslovensku filozofiju (str. 218—220). Tu ie obrađena zasebno filozofija: bugarska, hrvatska, slovenačka i srpska. Ostavićemo na stranu bugarsku filozofiju i pogledati samo jugoslovensku filozofiju u užem smislu te reči.

Odmah da istaknemo da u čitavom članku o jugoslovenskoj filozofiji ima masa pravopisnih grešaka u transkripciji imena pojedinih filozofa i naslova dela, dok je na pr. kod Poliaka u tome pogledu mnogo bolie, da ne kažemo savršeno, iako je poliski pravopis kudikamo komplikovaniji od našeg.

Kao svuda, tako se i ovde jasno očituju kardinalne greške autora: jednostranost u izboru i površnost u obradi.

Od Slovenaca ušli su samo izrazito katolički filozofi: Lampć, Ušeničnik, Kovačič, Krek, Korošec, Weber, Trinko i Alma Sodnikova. Od mislioca i naučnih radnika ostalih smerova ni jedan! Pa i tu nedostaju ioš uvek na pr. SOCiOlozi dr. Gosar i dr. Josip Jerai, dr. Gogala, Grivec itd. A gde su ostali, kao: Ozvald, Bežek, Derganc itd.? Ni reči nema o Rusu Spektorskom koji sada živi