Učitelj

ДЦ —__________-

дерним принципима недостају. Зато су добро учинила два одлична школска практичара и један теоретичар што су се удружили и написали ово обимно дело у 2 свеске у коме сем теорије модерног школског рада дају и образац обраде прописаног наставног градива за нижи ступањ (1 и П разред) основних школа.

На почетку ! свеске налази се исцрпна теоријска анализа савременог школског рада коју је написао школски надзорник у Трнави Ф. Мусил, познати чехословачки радник на пољу школске реформе, под чијим се воћством ти модерни педагошки принципи примењују у школама његовог среза. Ту он расправља о организацији и методама савременог школског рада најпре уопште, а онда у појединим предметима: почетној стварној настави, народном језику и рачуну.

Иза тога дат је преглед обраде прописаног наставног градива и то прегледно сређен по седмицама .У градиву почетне стварне наставе примењен је принцип пројеката. За сваку школску годину има по 38 проје- . ката, по 4 за сваки месец (значи: један пројекат недељно) сем децембра и марта, кад су због Божића и Ускрса предвиђена само по 3 пројекта. сваком пројекту је после прегледа наставног градива које треба у том пројекту да се обради дат преглед активности и погодан материјал који ће наставник моћи да искористи при обради односног пројекта. Ту налазимо материјал за дечије вербално, музичко, графичко и моторичко изражавање (приче, песмице за декламовање, загонетке, песме за певање, опис игара и мотивисаних ритмичких вежби, шта да се моделује, црта, илуструје итд.).

У градиву за наставу материњег језика (читање, писање) примењен је глобални метод који се ослања на буквар што су га по тој методи израдили супрузи Мусил са д-ром Пржиходом („Ргауш Кшћа“). Читање се овде схвата као наставни принцип који је уско повезан са осталим предметима, а у писању се поступа такође глобално и почиње са писаним словима.

Рачунска настава се ослања на словачку верзију рачунице „Млади рачунџија“ за [1 разред (Копчан — др. Шимек-Тврдек) а у тесној је вези како са почетном стварном наставом, тако и са језичном наставом.

Друга свеска је органски наставак прве и израђена је по истим принципима, једино се овде у настави материњег језика осамостаљују настава граматике и правописа.

Нема сумње да су аутори издавањем овог дела учинили велику услугу словачком учитељству, јер де словачка дидактичка литература и онако врло сиромашна. Ова књига је сасвим модерно оријентисана. Сем солидног теоријског увода она пружа обиље добро пробраног материјала који ће вешт учитељ моћи у своме раду да користи или непосредно или посредно (као потстрек да сам прибере нешто слично, да сам тражи и изналази, како се рад у школи не би шаблонизирао), па ће, бесумње, постати прави „ваде мекум“ модерно оријентисаног дела словачког учитељства. Једино нам се мелодије појединих песама чине претешке и ту ће требати извесних коректура. Свакако ће ово дело много допринети да се оствари жеља његових аутора који у „Предговору“ желе, да „принцип животне и радне школе не буде само призната педагошка парола, него да постане стварност у најширој области нашег (чехословачког) школства“.

Ф. Маслић

»Filosoficky slovnik« (Filozofski rečnik). Sastavili: dr. Josef Kratochvil, dr. Karel Černocky i Otakar Charvdt. Izdala »Občansk4 tiskarna«, Brno 1937. Četvrto potpuno prerađeno i znatno prošireno izdanje. Strana VIII — 636 srednjeg leksikalnog formata. Cena (povezano) Kč 106. у

Već smo u nekoliko navrata imali prilike istaknuti kako svakome strancu mora imponovati nastojanie Čehoslovaka da postanu što samostalniji i neodvisnili od drugih na svim poliima iavnog života. Ne samo na gospodarskom polju, nego na pr. i na područiu nauke. U tome oni postižu mahom i lepe uspehe, što nas, kao njihovu braću, može samo da veseli.

Dok se mi moramo zadovoliiti sa prilično skromnim Marićevim »Filozofskim rečnikom«, dotle nam Čehoslovaci na ovom polju nauke mogu pokazati