Učitelj
=
247
tivna kategorija kulture ili civilizacije na koju se oslanjaju sve druge organizacije (socijalne strukture ili organizovane zajednice) u ljudskome društvu.%) Slično traži i G. E. Payne u svome članku »Razvoji američke sociologije vaspitanja i njeno sadašnje stanje«.”)
Nejednakosti u pogledu definicija sociologije vaspitanja mogu se objasniti time što je ona relativno mlada naučna disciplina. Ovo nije teško razumeti, ako se potsetimo da je sociologija kao nauka uopšte mlađeg: datuma i da ie tek krajem XIX i početkom XX stoleća prokrčila put na univerzitete i postala samostalna katedra i samostalan ispitni predmet. Kod nas još ni danas nije sociologija samostalna katedra ili ispitni predmet na filozofskim fakultetima naših univerziteta, niti tamo postoje seminari za sociologiju. Kao ispitni predmet spominje se sociologija u Uredbi filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu svega jednom: u XI grupi nauka (antropogeografskol) nalazimo kao ispitne predmete u razredu pod »C« паrodnu istoriju sa sociologijom. Pa i na drugim fakultetima (katoličkim teološkim, pravnim) i samostalnim visokim školama (Ekonomsko-komercijalna u Zagrebu) gde se sociologija predaje, predaje se ona većinom u vezi sa drugim društvenim, pravnim ili ekonomskim naukama. I seminari, ukoliko postoje, u većini su u vezi sa drugim predmetima (na pr. na beogradskom pravnom fakultetu postoji Seminar za statistiku i sociologiju).
Naistarija i najraširenija је sociologija vaspitania u Sjiedinienim Američkim Državama. |I tamo se ona razvila tek u toku prve decenile Ovog stoleća, iako je D-r W. T. Haris već 1893 godine preporučio da se sociologija primeni na pedagogziku rekavši: »Ni iedna filozofija vaspitania ne može da bude dobra, ukoliko se ne oslania na sociologij|u«. Tačno na prelazu u XX stoleće, dakle 1900 godine, zavode se predavanja iz sociologije za buduće srednjoškolske profesore na 6 velikih američkih univerziteta. Tai se broi prilično brzo povećavao i 1926 zg. dosegao cifru 194, što znači da su se spomenute godine predavanja iz sociologije vaspitanja držala na 194 američka univerziteta i visoke škole na kojima studiraju budući profesori i učitelji narodnih škola.
Као kod svake mlade nauke koja ie tek u povojima i kod sociologije vaspitanja još uvek se nije odmaklo dalie od početnog stadija ti. nije se u potpunosti uspelo da se ona tačno definiše, da se obezbedi njeno jedinstveno shvatanje i nieno područje tačno razgraniči od ostalih nauka. Ali u iednoi drugoj stvari, t|. u metodologiji, odmaklo se daleko: usled naglog razvitka egzakinih naučnih metoda u opštoj sociologiji oslobodila se sociologija vaspitania sasvim svake filozofske spekulaciie i dobila potpuno naučan karakter opirući se na konkretno ispitivanje na terenu, na objektivne naučne metode i izvodeći iz njih obiektivne zakliučke.
Još nam ostaje da sasvim ukratko upozorimo na razliku između sociologije vaspitanja (sociološke Đedagopgike) i tzv. socijalne pedagogike, ler se ovo dvoje ne sme zamenijivati ili identifikovati. % »Osnovni odnosi između socijalnih struktura i ostalih elemenata civilizacije« (»Učiteli«, septembar 1937). 7) »Sociologicka revue« (Brno), god. VII (1956), sv. 3—4.