Učitelj

lika (1925), Idejni temelji slovanskega agrarizma (19927), Problem predstavne produkcije (1928), Filozofija, načelni nauk o človeku in njegovem mestu v stvarstvu (1930), Augustin (1931), Knjiga o Bogu (1936) и још много других расправа. Веберов филозофски развој могли бисмо означити као развој од снажног уважења доживљаја и њихових узрока па до сазнања; да је за филозофију веома важан и однос између доживљаја и субјекта, што је дало ново гледање на теорију сазнања, етику, естетику и на религиозно доживљавање. Занимљиво је такође да је Вебер и проблем правилности и погрешности поставио као психолошки проблем, који се решава по конститутивности или особености личности.

За развој словеначке филозофије је веома важно и дело Алеша Ушеничника, највиднијега заступника неотомизма. Нревише би било набрајати све његове филозофске чланке, зато ћу се ограничити само на самостална дела. Године 1921 до 1924 издао је три опсежне књиге: »Џуод у ШохоНјо« г. 1929; ново издање, »Кпјое о Ммуцепји« и у последње време много мањих књига у збирци »Mlada pota« (Knjiga о пасенћ итд.). За његово филозофско дело је значајно, да је дао јединствен филозофски систем, у коме је јасно, да здружује томизам са модерним научним проналасцима на свима подручјима. У своме Уводу даје најпре критички део сазнања, затим метафизички и најзад онтолошки део.

У вези с тим да споменем и мариборског филозофа Фр. Ковачича, који је издао год. 1930 »Меганлко ап опбојогјо in KriнКко ан поеНко. Сада се пак посветио сасвим историјском делу.

За словеначку филозофску мисао је веома значајан такође на реду код нас Рус Евген Спекторски, који је осим многобројних чланака на нашем и туђим језицима написао и важно дело »Zgodovina зостапе ШохоНје 1 пп П де! (1932 и 1933). Његова дела показују изванредну ширину и прегледност филозофске културе и веома су информативна. То су дела која здружују филозофску проблематику са историјским развојем филозофске мисли.

Проучавањем најстарије и савремене историје филозофије код Словенаца бави се Алма Содникова. Написала је осим многих чланака — (О зодођпет ргуепзуепет ројтоуапји НКкоупеста ргођјеma, Čas 1931, O Vebrovem sistemu estetike, O filozofiji Jožefa Misleja, Čas 1934, Osnova Masarykove filozofije, Sodobnost, 1937, Descartes, Sodobnost, 1937, Ob sedemdesetletnici Aleša Ušeničnika, Čas 1937-38 итд. — Zgodovinski razvoi estetskih problemov (1988), који показује интересантан нов начин приказивања историје филозофије по појединим проблемима. Написала је такође кратак преглед о историји словеначке филозофије приликом филозофског конгреса у Прагу. Тренутно се бави филозофијом »зсонзјоу« код Словенаца.

Између филозофских дела К. Озвалда споменућу још »Еогко, ЧЏуод у хпапзуепо ти Цепје« 1920, и »Т. О. Мазагук« (Ред. хђогnik, 1930). i

За филозофску мисао је заслужан код нас и Фр. Дерганц, који има у филозофији оригиналне мисли о непрекидном развоју духовности, о истини итд. Своју теорију назива конотуризмом теорије сазнања, а његова је метода развојно-колективна. Познат је по своме филозофском речнику, који је први оригинални словеначки

i |