Učitelj

O зашниививенаввнивинвеишиннниинонинани нанио наивне авио ЕН 161

филозофски речник. Осим многих расправа написао је и дела: „Borba zapada in vzhoda« (1932) a »Svetozor« (1996).

У филозофију су зашли и правници Леонид Питамиц и Борис Фурлан. Први је написао осим многих чланака на словеначком и туђим језицима познату књигу »РПгХауа« (1928), а други је осим продубљених чланака написао најпре увод у Цанкаров превод двеју Кантових расправа (Immanuel Kant, 1937) H важно дело »Ргобјет pravne kavzalnosti« (1958).

Између словеначких филозофа који раде међу Чесима, треба особено да споменем Ивана Жмавца који се запослио на подручју социологије, па је написао после 1918 год. много важних расправа на чешком и немачком језику (пре свега о природословним и енергетичним основама социологије и социотехнике), и М. Ростохара, који издаје ревију »Рзусћојогје« у Брну, па је издао осим педагошких дела и много филозофских расправа (на пр. о теорији хипотетичног суђења, о психологији народности, о развојној психоло-

гији, о развоју претставе, о развоју појмова, о дечјој фантазији, , о структури у душевном животу, о психолошком појимању прет>

става итд.). Филозофски проблем обрађује и Милан Видмар, који је осим интересантне расправе о теорији релативитета (ји Цапзк! 2уоп

1930) издао опширне књиге: »Мој рог]ед па зуе«« (1985, »Oslovski ·

позе« (1936) и »Меа Еугоро 11 Атепко« (1937).

Између мањих филозофских дела, која су изашла већином као расправе, споменућу Фр. Чибеја (»Ропезка К шетеуњуј з0с10logiie umetnosti«, Dom in Svet, I, 38; »Funkcije pesništva«, Ljublianski Zvon, I, 46; »Sociologija religi/e«, Dom in Svet, 1927); A. Laјеуса, који је писао много есеја о естетским, социалним, општекултурним проблемима, који имају филозофску основу; поч. Ангелика Томинца, који је писао о филозофско-социалним питањима; д-р Јераја, који обрађује пре свега социјалне, педагошке и психолошке проблеме; Кл. Југа, који је оставио за собом много расправа,

од којих је била објављена у »Одтем« 1930 расправа о евиден-.

цији и сазнавању; Југ је радио највише на материјалној етици. Даље спомињем још Ив. Грахарја, који је писао о словеначкој куллурној филозофији и о социолошком изједначењу садашњости; Јанжековића и Трстењака, који се много јављају у »Саз-у«, »Воgoslovnem Vesniku« BH »Domu in Svetu«, BH Гогалу, који је написао неколико чланака (о интинуитивном сазнавању, о душевном и духовном формирању, о социалности и етичности, о култури и културности, о духовном извору економије, о религиозности и конфесионалности, о животној и вредносној лествици вредности итд.).

Од филозофске литературе, којој је основа историјски материјализам, споменућу пре свега преводе, које је објавио »О1а5 зуођоде«.

На крају да споменем још неке словеначке филозофе који су се бавили критиком филозофских дела. То су били: А. Ушеничник, Фр. Вебер, А. Шерко, Е, Спекторски, С. Долар, М. Рибич, В. Бартол, Ј. Локар, А. Трстењак, Ј. Јанжековић и Ст. Гогала, чије критике обухватају више пута читаве расправе.

Учитељ 11