Učitelj

Прелаз од речи на дело није захтевао много времена. У Београду у том погледу иницијатива припада 6. шефу Института за социјалну медицину, садашњем директору Центр. хигијен. завода Д-ру Б. Константиновићу. Још је 1924 г. Д-р Б. Константиновић пројектовао да отпочне с психометриским радом, 1925 г. приступио набавци психотехничке апаратуре и инструментарија и ангажовао за тај рад Д-ра Б. Малеша. 17-Х-1925 била је готова, али је доцније штампана, расправа Д-ра Б. Малеша: „Утицај умора на трајање памћења у мале деце“. 1936 г. је објављена његова друга студија: „Прилог изучавању утицаја социјалних прилика на основне интелектуалне особине“. Психометриски рад у Централном хигијенском заводу тако добро започети 1925 г. био је услед одласка Д-ра Б. Малеша прекинут све до пролећа 1929 г., када је директор Ц. Х. 3. Д-р С. Иванић позвао аутора ових редака да настави тај рад. Од 1929 г. до 1985 г. биле су израђене или преведене и прилагођене нашим приликама неколике серије тестова за испитивање интелигенције, појединих психичких функција, а такође карактера и темперамента. У овом раду је видно учешће имао Д-р Б. Крстић, по његовој иницијативи и настојању били су уведени Терманова ревизија БинеСимон-ове скале, Томсонови и неки други тестови. Детаљнију претставу о психометриском раду Ц. Х. 3. дају годишњи извештаји који су објављени у „Социјално-медицинском прегледу“. Мз њих се види да су сваке године били прегледани од 1000 до 2000 особа, а у раздобљу од 1929 до 1-М1-1938 г. било је прегледано око 15000 особа, око 1800 испитано је помоћу анкета. У многострукој активности Ц. Х. 3. на пољу психометрије значајни су и популаризаторски и наставнички рад. На разним курсевима за лекаре, учитеље, студенте и сестре нудиље били су приказани проблеми, задаће, методи и успеси примењене психологије. Научно-истраживачки рад у Ц. Х. 3. развијао се у разним правцима. Сем педолошких тема у интересну сферу долазе проучавање морфологије и узајамног односа појединих психичких функција, психохигијена и психотехника у најужем смислу. Психометриски рад Ц. Х. 3. у погледу људског материјала за проучавање није ограничен на Београд, Земун и Панчево. Нарочитог спомена заслужују психолошки прегледи који су били извршени у Белој Цркви, Новом Саду и Вршцу. Испитивања у дечјим домовима у Белој Цркви послужила су као подлога за значајне студије. Једна је од ових студија: „Утицај социјалне беде на психофизички развој деце“ интересантна не само по теми већ и по томе што је колективни рад психолога: Д-р Б. Крстић и М. Агапова и' стручњака за антропо и биометрију: Д-ра М. Драгића и Д-ра Ј. Милошевића. Не сме се прећутати ни то да је психометриски преглед у Белој Цркви извршен на позив и по жељи Д-ра В. Маргана, ондашњег комесара Подунавске области. Д-р В. Морган је показао ретко одушевљење за психотехнику, његова ошширна ерудиција дала му је могућност да се и сам позабави педолошким проблемима. Особиту пажњу заслужује његово дело: „Проблем наставе са гледишта биологије и физиологије, 1987“. Захваљујући Д-ру В. Маргану, чија су настојања наишла на пуно разумевање и предусретљивост Д-р М. Кићовића и Заједнице Дома и Школе, омогућен је психометриски преглед ученика-ца држ. гимназије у Вршцу. МИзвршен 1934 год.