Učitelj

|"

= | ативиаинаиоитоеветиие таи ата ненвариг клреаиециилине тлавосласевешаита нитратне 179

за 1937 и која садржи врло поучне податке. Често путујући у иноземство Д-р Ж. Живковић се упознао с радом и организацијом психотехничких институција у целом низу европских културних средишта. 1938 г. Д-р Ж. Живковић у сарадњи са стручњаком за психометрију Ц. Х. 3. организовао је !. психотехничку изложбу у Југославији. Ова је изложба сачињавала део изложбе Санитета команде ваздухопловства војске и то у оквиру 1. Међународне ваздухопловне изложбе. Прва психотехничка изложбе (28-У-12-М1-1938), упознала је неколико десетака хиљада посетилаца 1. Међународне ваздухопловне изложбе са задаћама, проблемима, методима и успесима примењене психологије, с психотехничком апаратуром, инструментаријом и литературом на нашем језику. Пошто сам давао објашњења могу посведочити да је интересовање публике било велико. Својом психотехничком изложбом Санитет ваздухопловства учинио је велику услугу делу популаризације и пропаганде психотехнике. Захваљујући енергији, одушевљењу и компетенцији само једне личности, психотехника је дефинитивно стављена у службу ваздухопловства, а има оправданих разлога очекивати да ће ускоро знатно проширити свој делокруг те ће корисно послужити целокупној војсци.

Споменувши 1. психотехничку изложбу у Југославији морам учинити примедбу да је психотехници и раније било дато место на једној изложби у Београду. Наиме, за време одржавања 1. београдског сајма (јесен 1937 г.) у једном павиљону друштво Матица рада приредило је изложбу, која је имала задатак да пропагује организацију рада на научној основи. На овој изложби психотехника је била заступљена тестовима, сликама, диаграмима, статистичким материјалом и литературом. „Матица рада“ с агилним Д-р Б. Вошњаком на челу у сврху пропаганде идеје научне организације рада приређује јавна предавања, издаје часопис и претреса стручна питања на седницама, где по тим питањима подносе реферате или извештаје надлежни чланови појединих секција. Члан М. Р. инж. М. Васиљевић је доцент Техничког. факултета, где предаје научну организацију рада. Инж. А. Иљченко је објавио дело о научној организацији рада и производње, где образлаже потребу и корист психотехнике. У часопису „Матица рада“ поклања се велика пажња разним психотехничким проблемима, тако је, на пример, 1938 г. објављен низ мојих чланака на тему: „Избор позива“. Пошто су у „Матици рада“ учлањени Д-р Ж. Живковић, Д-р С. Иванић и аутор ових редака, тиме је осигуран контакт са Санитетом војног ваздухопловства и са Ц. Х. 3. Овој констатацији може се придружити и друга констатација, наиме да Ц. Х. 3. преко свог стручњака за психометрију стоји у присној вези и с Криминалистичким институтом и Санитетом војног ваздухопловства и Матицом рада а и са Станицом за саветовање при избору звања у Загребу. А то све значи да је из Ц. Х. 3. непрекидно струјала мисао о потреби да радници у подручју примењене психологије буду у сталном контакту и у односима присне сарадње. | Како се већ из досадашњег излагања могло запазити у развоју југословенске психотехнике видна улога припада проф. Више педагошке школе Д-ру Б. Крстићу, и то не само на теориском већ и на практичном пољу. О првим његовим публикацијама речено је раније.