Učitelj

1995 г. Д-р Б. Крстић уређује часопис „Прилози за психологију детета“. На жалост, овај врло добро започети часопис није био дугог века, излазио је само једну годину дана. 1928 г. Д-р Б. Крстић врши психолошке прегледе испочетка у својој канцеларији (био је у оно доба школски надзорник), после у Школској поликлиници на Смедеревском ђерму и у „Привреднику“. 1929 и 1930 год. у сарадњи са стручњаком за психометрију Ц. Х. 3. врши преглед питомаца дечјих домова у Белој Цркви и Београду и Дома малолетника у Београду. Како је већ било напоменуто, о резултатима ових прегледа говори дело „Утицај социјалне беде на психофизички развој деце“, које је плод колективног рада Д-ра Б. Крстића и стручњака Ц. Х. 3.

1930 г. Д-р Б. Крстић заједно с 6. директором дирекције за социјално и здравствено старање О. Г. Б. Д-ром Д. Радишићем неуморно раде на томе да Општина гр. Београда усвоји њихов предлог о оснивању Психотехничког завода. Крајем 1930 г. Дирекција за социјално и здравствено старање замолила је РЕг. СОџезе-а, директора психотехничког завода у Штутгарту, за мишљење о организицији психотехничког завода у Београду. Одговор чувеног немачког научника послужио је као подлога за извођење завода и за набавку апарата. Психотехнички завод О. Г. Б. отпочео је рад 21 новембра 1931 г. и то у специјално за њега удешеним просторијама. Шеф Завода био је Д-р Б. Крстић, његови су сарадници били проф. Р. Вучић и лекар Д-р Љ. Недељковић. За 1:/ године опстанка Завод је развио врло интензивну делатност: извршен је психотехнички преглед 3500 лица. Сем тога је Д-р Б. Крстић организовао први у земљи „Информативни течај за психотехнику и саветовање при избору позива“ (20-УП-20-У Ш1-1932). Течај је био намењен наставницима основних и средњих школа, лекарима, инжинирима и другим заинтересованим лицима. Број течајаца је био ограничен на 30 особа. На течају су предавали: Д-р Б. Крстић, проф. Р. Вучић, Д-р Љ. Недељковић и Д-р М. Ђуричић. На жалост, овако лепа започета акција изненада је прекинута, Завод је радио само до почетка 1933 г. Ипак има наде да ће Завод бити поново отворен, тим пре што се осетила јака потреба да се уведе психотехничко испитивање кочничара и шофера. Мислим да неће бити индискреција ако изнесем да се за поновно отварање Завода заложио управник гр. Београда М. Аћимовић, који свесрдно настоји да модернизује саобраћајну службу у престоници. Може се очекивати да ће Завод прорадити у 1939 г.. Без обзира на затварање Завода Д-р Б. Крстић је наставио психотехнички рад.

Ових дана је објављен његов рад: „Психотехника у радиотелеграфији“ који се може сматрати значајним доприносом развоју психотехнике у Југославији. У овом раду сарађивао је с Д-ром Крстићем проф. С. Узелац. Није на одмет споменути да је Др- Б. Крстић заступао нашу земљу на педолошком конгресу у Брну (19838), где је запажен његов реферат на тему: „Психички развој детета по изласку из народне школе“.

Прилично касно психотехника је стекла признање и на Београдском универзитету. У овој високој научној институцији скоро искључиви претставник психотехнике је Д-р Б. Стевановић. Његов психометриски рад, изузевши популарне чланке у новинама, остаје углавном у интересној сфери педологије. Проф. Д-р Б. Стевановић