Učitelj

еаанвннинииванинениеааневенре вене ревииен нлее пета еаварии еин вита у винрае“ 225

малолетника; тај неуморни писац заступа у нашој књижевности с успехом криминалну социологију и његова расправа о бољшевичкој породици показује дубок смисао за социологију породице. (О југословенској кућној или породичној задрузи добили смо заиста темељан спис од д-р Ф. Скабернета.

Социологија земљорадничког села нашла је више сарадника, међутим начин њиховог истраживања сличан је још и сувише старијем американском рурализму, који сматра социологију села, односно сељачког проблема за енциклопедиски скуп свих реалија, које се тичу сељачког живота, нарочито економског. Најзамашнији спис ове врсте је дао Модерндорфер (Зјоепзка уаз па Појепјакет, 1988), који у њему употребљава некакву репрезентативну методу. Јерајева књига »Маза уаз« (нацрт науке о селу) има кратак социолошки увод. Да споменем још Коренчича (5еидтј о пази! уазћ 1]. Хмоп, 1936) и Ј. Косма (Ки! ћигпо ургазапје паде ма5з;, Зодођпоз;, 1936). Много социолошки значајног о селу, односно о социолошки схваћеном животу на сељачком под“ ручју, налази се, иако по обичају без научних претензија, у педагошкој литератури.

У социологију, у њеном широком смислу, могли бисмо убројати још неке опширније социографије. Посебно да споменем Жтгечеву опширну расправу »О Натохаћ« (Зодођпоз, 1935 и 1936) коју аутор именује »зостојобко Зшифјо«; у њој пружа веома подробну статистичку слику власничких прилика у описаним катастарским општинама. Таквих монографија требало би да буде више, барем за типичне општине сваке области; међутим где су људи, који би себи могли дати толико стрпљивога труда и који би имали на расположењу грађу и изворе које захтева монографија као што је она »о Најохаћ«>2!

Од социолошког је значаја у лепој мери Брнчичева студија 7 те тећ Коби 5 олова Еп ИЛА ргођбјет (1. 708 1935).

Друге социографичне монографије, које су објављивали на пр. Билимович, Уратник, Звитер, Лах, Вогелник, Кристан, Крајгер и др. већином су или претежно статистичког значаја; убрајати их у социологију, како многи захтевају ради тога што обрађују многе социјалне појаве, било би ипак погрешно. Статистички подаци могу имати за социологију више улогу помоћног средства, ако социологија, која у ствари и не потребује цифре, на њих уопште рефлектира. Слично важи у погледу других, нарочито историјских, политичких и летописних монографија, какве су објавили на пр. Препелух, Хрибар; Шукље, Шошњак, Ерјавец, Звитер, Кос, Тума, Мелик итд.

Наука, која се социологије на важним местима тесно дотиче, јесте педагогика. Заиста велики део васпитног рада има управо циљ, да на најбољи начин створи и учврсти у младим људима социјалне диспозиције, и да им усади у душу најелементарније и најважније облике друштвених међучовечанских односа, тј. таквих односа, који дају друштву ону релативну сталност о коју се не може грешити. Задатак васпитања је оријентисати, оне који дорастају, у погледу њиховог социјалног положаја у друштву и држави,

У ; 15