Učitelj

= елависааненнаесвашсапенененвинниеиенннере дреастниелиег нету пинииннени три ние шревиренеесиии: ти пина

Број ста- | Број ба- | Број ста- Број порођаја: Бановина: новника (без| бица (без | новника на === росечно. 72 града) | Београда) једну бабицу! Апсолутан | на једну | бабицу Дравска 1,072.486 541 1,957 27183 | 51 Дринска 1,556.124 107 14543 59.487 556 Дунавска 2,023 559 728 2.880 52:124 72 Моравска 1.474.437 95 15.420 39.918 420 Приморска 883.903 146 5 369 32.980 226 Савска 2.384.509 921 2.589 73.630 80 Вардарска 1,483.911 95 15.620 63.431 668 Врбаска 1,103.833 33 33.434 48.657 1474. Зетска 927.168 | 66 14.056 _ | 32.690 495

- Овде су урачуната и варошка насеља, на које долазе 1.057 бабица од 2.738 бабица, колико их укупно има (без Београда). Када се од 2.738 бабица одузме 1.057 бабица, колико се налази већином у приватној служби у варошима и када се одузме 750 бабица, које се налазе при разним варошким државним и самоуправним санитарним установама — онда на три милиона и сто хиљада сеоских жена дође свега 931 бабица, односно једна бабица у место на 30 порођаја дође на преко 3300 порођаја! МИ ако нпр. Закон о Здравственим општинама изрично налаже, да здравствене општине постављају по једну квалификовану општинску бабицу на сваких 5000 становника, а управне општине, са најмање 1000 становника на подручју здравствене општине, да постављају на терет свога буџета још по једну квалификовану бабицу, ипак, према подацима моје анкете, на једну бабицу долази: 1.957 становника у Дравској бановини; 5.369 становника у Приморској; 15.420 становника у Моравској; 33.434 становника у Врбаској бановини итд. а у анкетираних 2.026 градских и сеоских општина Дринске, Моравске, Приморске, Вардарске, Врбаске и Зетске бановине“ нашао сам, да једна бабица дође просечно на 24.480 становника, односно просечно на четири велике општине или на 11 села и сеоских насеља.

Природно је, да се онда и порађање 45% варошких и 92% сеоских трудница врши под најнемогућнијим хигијенским приликама, чиме се загрожава и њихов живот, и прираштај народног подмлатка. Велики централни градови, под притиском радничких маса, добили су бар формално извесно радничко заштитно законодавство и болесничко осигурање, које, и ако је безмерно далеко од социјално-здравствене заштите, ипак је релативно боље према тешким условима живота у којима живи југословенска мала варош и југословенско село. Извесан проценат радничких и сиротињских жена из Београда и осталих централних градова има на расположењу бар колико толико санитарних установа Уреда за осигурање радника, државних болница, комуналних и санитарних установа за

# У тих 2.026 анкетираних општина, градских и сеоских, живи 7,369.476 становника.

а а аксе