Učitelj

= >> труднице и породиље итд. Мала варош и село тога немају. У вароши и селу, у којима живи 86% становника Југославије, под притиском примитивног живота, као и осуства сваке хигијенске културе и тешког материјалног стања, порођаји се врше у огромној већини под околностима, које пуне гробља породиљама и новорођеном дедом. Оне мајке, које поштеди талас смрти, овако вршени порођаји чине привредним инвалидима и физичким богаљима.

Овде морамо подвући страшну слику, да нам се до 1920—1936 год. родило у народу 85.775 мртворођене деце, да нам је на порођају умрло преко 38.000 несрећних мајки и да нам је у овом временском раздобљу умрло преко 1,150.000 одојчади!

Ми смо могли да спасемо 480.000 одојчади, умрле одмах ло рођену, извесним процентом услед порођајних повреда, и преко 35.000 мајки, које су животом платиле своје материнство, да смо у току ових 20 година подигли широм целе земље довољан број материнских домова, где би се свима здравствено и социјално угроженим породиљама пружила пуна социјална, односно материјална и лекарска помоћ, где би оне провеле месец дана пре порођаја и лва месеца после порођаја. Упоредо са подизањем материнских домова, морало би се решити питање подизања и породилишта, и гинеколошких амбуланти, и здравствених домова са потребним бројем лекара, и стручно школованих бабица, као и врло значајних путујућих специјалистичких амбуланти са саветовалиштима за здравствену заштиту мајки и деце, чија би дужност била да непрекидно обилазе сва она места у којима се из финансиских разлога не може да установи месна социјална и здравствена пренатална и постнатална дечја заштита.

Заштита одојчади ми мале деце (деце предшколског доба). У место густе мреже од саветовалишта и домова за мајке и одојчад, дечјих обданишта и игралишта, материнских школа и дечјих вртова, у место многобројних центара за заштиту деце од туберкулозе, летњих обданишта (јасала) на селу, социјалних саветовалишта за породице, породичних колонија и домова за одојчад и малу децу итд. итд. ми смо у току минулих двадесет година створили свега. (види табелу на следећој страни).

Дакле, од 6,500.000 деце и младежи, колико их укупно има у 3.285 сеоских, у 4000 варошких и у 72 градске општине, односно од 3,682.548 одојчади и мале деце, кроз све ове установе за заштиту одојчади и мале деце прошло је свега у 1936 години:

1) кроз саветовалишта: 12.014 одојчади и 5.489 мале деце;

2) кроз поликлинике: 25.510 одојчади, 49.425 мале деце и 4.383 школска детета.

При том, у место пораста — број се смањује, јер је на пр. у 1931 год. кроз саветовалишта прошло 43.671 дете, а у 1936/37 години тај је број износио 17.503 детета.

Поред социјално-економских и културних фактора (економска беда, рђаво социјално стање, недовољна јавна профилакса, осуство сваке хигијенске културе, нарочито станбене и алиментационе итд.) као главних узрока превисоком морталитету наше деце, и овако недовољан капацитет јавне здравствене заштите одојчади и мале деце један је од узрока толикој дечјој смртности!