Učitelj

396 теааивикаенетиазенриитининнемн ране еминентни рели елинрр тиранина

mladića (1986) i Drugarstvo kod seoske mladeži (19937). O zanatliiskoi mladeži na selu i u maloi varoši štampane su: ove zbirke: Psihologija zanatliiske mladeži (1933) i Duševni život zanatlijske mladeži (1935). Treća knjiga, o volji kod zanatlijske mladeži, nalazi se u pripremi. (Rezultate ispitivanja koja će biti izložena u toj knjizi, izneli smo u referatu pročitanom na Drugom sveslovenskom pedološkom kongresu u Liuuljani 1937). Tok i vrednost daljih naših proučavanja zavisiće od istrajnosti volie pojedinih saradnika, sposobnosti za samoodricanje,. snage da odbiju uticaje izvesnih društvenih činilaca koji sa zadovolistvom suzbijaju naučna istraživanja i duhovne napore порсте, 1, naročito, od materijalne pomoći. (Rezultate dosadanjih ispitivanja ne bismo mogli objaviti da njihovu vrednost nisu priznali, sem velikog” broja stručnih kritičara, urednici beogradskih časopisa i urednik Etnološke knjižnice: V. Živojinović, M. Maistorović i P. Ž. Petrović).

Uspešna proučavanja psihologije mladeži uopšte imaju za pretpostavku čvrstu organizaciju kolektivnog rada i materijalnu pomoć. Telesni i duševni razvoj naše mladeži biće obezbeđen ako se пе зато» potpomaže izvođenje školske reforme nego se i daroviti i savesni učitelji oslobode mnogih mehaničkih poslova, tako da imaju dovolinovremena za kolektivna psihološka ispitivanja dece i omladine. Oni moraju imati oštru samokritiku i moraju se upoznati sa metodama. egzaktnog psihološkog ispitivanja i strujama savremene psihologije. Dubljim proučavaniem psiholoških metoda i „struja pojačavaju seinteres za psihologiju detinistva i mladosti i težnja za ostvarenjem. novih pedagoških i didaktičkih ideja i pravaca koji uzimaju u obzir duševnu prirodu mladeži. Kulturno podizanje jedne zemlje ne možese zamisliti bez uspešnog vaspitania dece i omladine, a ovo je uslovljeno tačnim poznavanjem njihovog psihičkog života. Kulturne ustanove i pojedinci koji imaju osećanje odgovornosti za budućnost narodne zajednice, intensivno pomažu psihološko ispitivanie mladeži. koje vrše učitelji, često pod najtežim uslovima.)

š) Popovićevu psihologiju mladosti i pedagoško učenje prikazao је упо јазпо Горзипо Сбизку 5И и зиду! Ргоћи зодобић јизовјо јепз ћ редавовоу: D-r S/obodan Popović (Popotnik, september-oktober 1937, Lubljana). Popović „ostro začrtava теје ı ed biološko strujo, ki po njegovem mnenju polaga preveliko važnostna biološko-seksualno plat mladostinikovega bistva (m. pr Freud) in strukturnopsihologiio, ki mlad stnika preveč idealizira (n pr. Spranger). Popović је 2450vornik posredovalne struje, ki enakomerno uvažuje biološko in psinološko smer.“ „S svojo sintetsko osnovno usmerjenostjo teži za izmirenjem obeh glavnih pedagoških antitez naše dobe, individualizma in kolektivizma v fteleološkem ter psihologizma in sociologizma v meto ičnem pogledu. Kot mladinoslovec zna docela cenili psihološka in sociiološka dejstva, vendar jih uporablj vsekdar z očmi pedagoga, ki se ne mara vdinjati tej ali oni znanstveni struji, še mani pa tei ali oni ideologiji, ki ji ni za znanstvene spoznaje, nego le za dokaze lastinih trditev v cel tnih vzgojni resničnosti. Popović je globoko prepričan o obstoju duhovnih· vrednot ter o njih pomenu za življenje poedinca in skupnosti, toda ne nagiba se: k nadoblačnemu in življenu tujemu idealizmu, ıego je izrazit zastopnik tistega pedagoškega realizma, ki smatra vzgojo za funkcijo re-ničnosti in ki ga danes: ispovedujejo najbo iši pi dagogi naše dobe, tako Pfihoda, Clapa:čde in Petersen, да штпеп јето зато trojico izmed njih“. (Š. 6 i IO u nav. časopi-u). — PosleDrugog sves venskog pedološkog kongresa u Ljubljani 1937, gde je došao u duhovni kontakt sa češkim psiholozima, Popović je počeo upoznavanje jugoslo-—