Učitelj

смех. У смеху је сав утисак од. ствари, која је написана дивним језиком. :

О. Л. д'Ора (псеудоним хумористе Оршера): штампа „Мастиљаве човечуљке“, које је написао за најмању децу. Писац очарава читаоца чаробним замислима и сугерира му мисао, да стварни предмети живе тајанственим животом, да и они имају своје радости и жалости. | |

Врло брзо за овим писцима у литературу за децу улази низ претставника модернизма, који образују у њему читав покрет. То су:

· С. М. Городецки (1884), који је до 1912 био у символистима, а те је године, заједно са Н. С. Гумиљевом (1886—1921), образовао групу акмеиста, која од 1915 прилази групи „сељачких песника“, А. А. Блок (1880—1921), најистакнутији претставник рускога символизма, В. Ј. Брјусов (1873—1924), Саша Чорни%) — псеудоним А. М. Гликберга (1880—1929), A. М. Ремизов (1877), Н. Новиков и А.Н. Толстој (1882).

Пре свега модернисти у литератури за децу уносе ослобођење од пута морала. Блок у зборнику за децу „Округла година“ овако говори: „Напусти кужну собу, лети у бескрајне висине“. Тежња у „бескрајне висине“ и претставља главну особину модерниста. Модернисти јако воле бајку. С. М. Городецки написао је низ чаробних бајки; А. А. Блок је саставио читав зборник „Бајке — стихови за децу“, А. Н. Толстој је дао „Сврачје бајке“; А. М. Ремизов је написао „Малу борицу“, бајку о два миша, која се јако допала малој деци.

Н. И. Манасеина је штампала низ ствари, које су израђене са већим литерарним укусом („Мартинкини божићни празници и друге приче“, Чорба од овса“; зборник „Приче за децу“; прича из институтског живота „Мамино детињство“; „Цербска принцеса“, велика приповетка из детињства и младости Катарине Велике); П. С. СоловjoBa (Alegro) je штампала зборник „Јелка“, „Живот Хитролиса“ и читав низ пијеса за дечје позориште („Дедин прстен“, „Први април“, „Свадба сунца и пролећа“ итд.) И. С. Кондурушкин је дао низ прича . из живота сеоске деце („У селу“). С. С. Кондурушкин је написао „образац“ модернистичке прозе у причи „Звонар“. О. А. Бјељајевскаја је штампала песме проткане фином стилизацијом и символиком, од којих су се многе допадале деци, која су расла у условима високе градске културе; интересантне су и њене приче „У смртном часу“, „Из живота малих људи“ и др. -

Ликовима које су створили модернисти не може се одрећи оригиналност. Али код многих има и извештачености. | 5 Главни центар НОВИХ струја и нових путева била је група пи"саца који су се окупили око часописа „Стазица“. Тај часопис се „оштро разликовао од свих руских часописа за децу и то својим јасно израженим ванконфесионалним религиозно-мистичко-хришћанским стремљењем. У ову групу су улазили: П. С. Соловјова (1867), Н. И. Манасеина (1869), А. Н. Толстој, Т. Власова, О. А. Бјељадскаја, В. Г. Малајева—Митович, С. Сјеверни, И. С. и С. С. Кондурушкини. После обуставе „Стазице“ основано је издавачко предузеће књига за децу

#) На српски су преведене две његове веће ствари: Дивно лето (роман) и Дневник Мики фокеа, Превео М. Р. Мајсторовић.