Učitelj

начењем наставног особља у погледу стицања дипломе за наставнички посао. Ради тога је влада учинила предлог: а) да се изједначење наставника по спреми постигне обавезном матуром за све наставничке позиве; 6) координацијом рада и приближавањем свих трију настава и в) омогућењем прелаза особља из ниже у средњу наставу.

У неким земљама се установљавају нарочите школе за земљораднике, у којима се настава, не губећи битни карактер општеваспитни, прилагођава начину живота и рада дотичнога краја. Такав је случај у Канади, Колумбији, Турској итд. У Турској је установљен нарочити школски систем за спремање школских учитеља.

У Немачкој су издате директиве у току 1936-37 године које важе за наставу у прве 4 године школовања. Ове директиве замењују прописе који су у овом правцу издати 1921 године у духу старога режима. Према новим директивама дечија средина (Нешткипде) је центар око кога се скреће цен наставни рад. После тога дође народни језик, рачун, физичка вежбања итд. У једном додатку „директивама“ обраћена је нарочита пажња физичком васпитању, нарочито трчању, скакању, играма и маршевању. По наставном плану предвиђено је за први разред 18 часова недељно за глобалну наставу, без икаквих издвајања појединих грана; друге године 22 часа, трећа 26 и четврта 28.

Министар просвете г. М. Руст донео је одлуку још 1934 године да се у целој Немачкој изједначе уџбеници. Изједначење је последњих дана постигнуто за све разреде.

Једна од земаља која је имала видан напредак у основој настави је Чехословачка. Она је благодарећи полету целокупног живота, обележила значајне напретке и у педагошкој науци као и у педолошкој пракси. Још јула 1936 године донет је закон, да се установи обавезно испитивање дечје способности пред улазак у народну школу. Расписом Министра просвете од 4 фебруара 1937 год. установљени су емисиони часови за школски радио. Настава се изводи у духу радне школе, са применом дечије саморадње, непосредног запажања и самосталног експеримента.

За нас је од интереса развој просветних прилика у земљама које су по структури сличне нашој као што су, Бугарска, Румунија и Турска. Све те земље су са претежно аграрном привредом и због сличних историских услова, оне имају скоро исти ниво културе.

за основно школовање у Румунији је од 1 септембра 1936 године ушао у примену нови аналитички програм наставе. По томе програму, виши разреди, У, УГи УП народне школе добијају практичан карактер, према. приликама краја у коме се налазе. Похађање школе је као и у свима пољопривредним земљама доста отежано и Влада је предвидела строге законске мере и повлаче казне за све изостанке.

Да би се побољшале прилике учитеља, нарочито у финансиском погледу, установљена је шеста категорија са највећом скалом принадлежности, у коју се долази после 30 година службе.

У Бугарској је од ! септембра 1936 године такође ступио на снагу нов програм за основне школе. Он се не разликује битно од пређашњег програма осим у томе, што као помоћно сретство у на-