Učitelj

1 а таваници лидери ттиипеитниниа ириваранивнинетатииевитпттетитетттевтеетштЕнетити 20 |

тачки судија) чуо и разумео: омрзне чојку своја мука и давање, кад. му нема ко око њих судити брзо и право“ (П, 131). Такав судија је: и по изгледу ружан „ћелав и куљав“ (ПЦ, 152). У приповеци Шћепан Мали, Љубиша још драстичније црта позадину дегенерисане млгатачке судске власти. Ту се прича како је неки Цеко Стефановић послао Шћепану Малом на дар ракије и сувих смокава. По млетачким појмовима то је била велеиздаја. Зато:

„једно га вече усред ноћи дохвате и притисну у постељи Млечићи, па га пред зору зајме везатијех руку пут Котора, гдје га суд. трећи дан удави. Имао је Цеко лијепу и прикладну жену, ћеру Арса. Ђокнића, која пође за мужем у Котор и изађе пред провидура да тобож оправи или испроси мужа. Срамотни провидур, кад угледа ову женску гаву, заборави на своју част и на човјештво, пак јој га обећа даровати ако она ш њим преноћи и мужа превјери и обешчасти. Зажари се Стана као паприка, пак окренувши провидуру леђа, рекне: „Дражи је мени мој образ но муж и син, пак их оба објесио сјутра,. не дам поштења у мито, то су млетачки откупи“ ([, 109).

Једна чињеница коју Љубиша стално подвлачи, то је да су Паштровии дошли под млетачку управу на „премаму“ и „превару“, тј. Млечани су их преварили „да се својевољно метну под закриље крилатога лава светог Марка, да их Турчин тобож не опржи“ (5 158). Али живот под Млечићима дао је горко искуство Паштровићима и Љубиша гласно говори, да се Венеција пријатељи и са Турчином „да боље Србе и Хрвате гуле и гњече“ (1, 90). Зато није за чуђење шта. се о Шћепану Малом говорило у тим крајевима као о неком месији.

»Да га хоће Бог пропустити данас, да ме ослободи од овијех млетачких лацмана, и да ускрсне јадну нашу браћу, која стење. под. турским тељигом“ (1, 81).

Поред Млечана и:

„Француз је уништио и запрео сасвим све привилегије, слобоштине и правице овога општества и успоредио га је са осталим предјелом, увео неке покварене обичаје, напојио људе славољубијем и раскошностју и сотим узрок и повод дао развраштенију, које се 1812 у овом општеству најпрвиј пут појавило“ (1, 25).

Млечићи разоре манастир Арханђела Михаила (Превлака) „пошто му калуђере отрују“ ([, 29), а Французи на Паштровићку буну опет војском манастиру:

»„свакојаку штету нанесу, књиге старинске подеру и древне свештеничке одежде разјагми, сребро и злато покупи... Обадва калуђера и сирома тутор ујутру на смрт осуђени били, и сасвим да им се ни једна кривица пронашла и освједочила није, убијени су из пушке 4 Тунија 1812“ (1, 25-6). |

Неправду, надменост и насилничко држање Млечића, нарочито гоњење од њихове стране свега што је српскохрватско, Љубиша јако осећа. Незахвалност Млечића према нашем народу за неизмерне услуге републици Св. Марка, дивно је изнета у Љубишиној песми: Бој на Вису. - „Који својом крвљу прославише Госпоштину града Венеције — Крилатога лава светог Марка —