Učitelj

сабором позвао кратовца, Ђака Дмитра, кога је умолио да испише на српском језику закон за Охридску Цркву, која се је до тада служила грчким законом, Између осталог овај Ђак Дмитар бележи да му се отац звао Ђорђе, мати Дана, да је био ожењен са Љубисавом и да је имао троје деце: Калину, Јована и Стојана. И онда наводи да је учио школу код учитеља Нифона.) Ако узмемо да је овај Дмитар имао тада 30 година старости, онда је он могао поћи у школу када му је било седам година, што значи око 1443 године. 70 је, колико знамо, први помен о крашовској лацакој школа.

У Кратову, колико се зна, никада није било Грка, што значи да је овај Ђак Дмитар научио грчки језик или где на страни, или пак у Краковској школи. Занимљиво је да архијепископ Доротеј није нашао таквога преводиоца у Охриду, где су архијепископска места заузимали, са мало изузетака, Грци, и да је уз то словенски Охрид имао грчку школу!

Софиски свештеник поп Пеја, који је написао живот и службу Светом Ђорђу Кратовцу, спомиње како су родитељи дали овога светитеља по навршетку шесте године, на изучавање светих књига, да је био вредан и бистар, и да је од оба учитеља примио благослов и молишву“). |

Свети Ђорђе је рођен 1497 године, а у школу је пошао 1503 године. Према овим подацима можемо са доста поузданости тврдити да је први и најстарији спомен-о српској школи везан за Крашово, управо да је кратшовска школа једна од најстаријих у нашој земљи. Јер загребачка пучка школа помиње се први пут 1561, а сарајевска 1682 године).

На једном осмогласнику Лесновског манастира Светога Архангела Гаврила постоји запис од 1724 године, из кога те види, да је јеромонах грешни Исаије дао ту књигу његовом ученику Машеји из села Губеревца код Лесковца на послугу, да се њоме служи до смрти, а после да се опет врати манастиру“). Из ове белешке се види да је јеромонах Матеја био учитељ у Леснову почетком осамнаестога столећа.

Неоспорно је да је таквих школа било и по другим местима Јужне Србије, а поглавито у већим градовима, као што су Скопље, Призрен, Штип, Прилеп, Струмица, Велес, Дебар, Охрид и други

у Љ. Стојановић: Стари Записи и натписи, Београд 1902, књ. 1, 328. Ст. Симић: Историја Кратовске Области, Годишњица Николе Чупића, Београд 1914, стр. 201-202 таже по тимк и оучителга моего, нарицаемаго Нифона,,,

2) Достигвшоу же отрокоџу шесто лКто RA, се родителњми сконмиИ СКЕШЕНЊИМЋ КНИГаМЋ ИО симк Ек скорк пооучатк се. Таже хагтрости влатокоузнИчксквие ккдаотк јего, и симк добрЕк призгемникћ БКЈЕК, KR OROHXRA ДОБРК оучитемемк оугоднењ, H OTR OROHXRA BAAPOCAOKEHHIG H MOAHTROV NpDHIGMR. Гласник ХХ!, 133. : i

*) Antun Cuaj: Građa za Povjest školstva kralievine Hrvatske i Slavonije, Zagreb 1910, I, 165–166, Cr. Cranojennh, Haponga Енциклопедија Српско ХрватскоCnonBeHauka, Šarpe6, 1929 IV, 1005.

“) Љ. Стојановић: Записи П, 2435.