Učitelj

културно привредни центри. Ово се потврђује и сведоџбом Стевана Герлаха, протестанског предикатора, који је 1573 године пошао за Стамбул, а вратио се после пет година, забележивши да Срби из Београда уче писати и читати у манастиру Хопову, пошто немају своје школе у Београду. У варошима у Угарској имућнији грађани су за своју децу добављали учитеље из Маћедоније, који су знали и српски, те су могли и српску децу учити. Ти учитељи су имали нарочито удешене букваре према грчким букварима, а осим тога учио се часловац и псалтир").

Као што се из овога види, кратовска школа је међу свима предњачила тако, да је дошла до најлепшег изражаја, што се види и по многобројним заосталим рукописима, о којима је било говора у претходном одељку овога рада. |

Ова старовремска школа радила је беспрекидно све до краја прошлога века. Истина о томе нема довољних доказа, али треба нагласити да је кроз цео деветнаести век било у Кратову и његовој области више школа, о којима нема много писаних трагова, а тако и о многим учитељима међу којима је их билои врло познатих, угледних и на далеко чувених, док постоје по неке мршаве белешке само за неке од њих, и то захваљујући тим околностима, што су се записали на по неким богослужбеним књигама. Тако исто и у самом Кратову постојале су још од почетка ХЛХ века две школе, о којима такође нема никаквих писаних трагова, иако су ове дале нашем народу један завидан број школованих људи. Имајући све ово у виду, не треба примећивати што и за ранија столећа нема довољно писаних спомена, када их није било у прошлом веку, нарочито у његовој првој половини, и то у времену, када су штампа, проналасци, саобраћај и културно-привредни односи бележили свакодневне напретке.

(Наставак у идућем броју)

Стеван Симић

уГ. — Учитељева библиографија

Прилози југословенској игдагошкој библиографији

1737 Љубунчић, Салих: Крагујевачка Женска учитељска школа; види Проспект жен. учит. школе у Крагујевцу.

1738 Магазиновић, Мага: Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета. Скица за насловни лист и слике у тексту од Радмиле Милојковић. Б., 1982, 8', 133.

1739 — —- Телесна култура као васпитање — уметност. Б., 1932, 8, 138.

1) Ст. Станојевић: Народна Енциклопедија ЈУ, 1006.