Učitelj

Пролебе — Ш разред 1 део 20 март, субоша

— Мирко: За младенце моја ће баба да меси младенчиће. Мали, округли колачићи премазани медом отварају жив разговор. Војислав — сељаче — слуша другове Београђане и светлим очима: Е, код нас су то веома дугуљасти (показује длан) колачи. Ми имамо доста брашна, па не жалимо, а и срамота је делити мале и округле колачиће. — Зашто се деле младенчићи — Душанг Учитељица прича о постанку младенчића, о празнику цвећа, о заветини у селу.

22 марш, први Пролешњи дан у Топчидеру и у Кошушњаку.

Целим путем до стаклене баште деца изражавају утиске: пупи дрвеће, цвета бресква, то је плави незаборавак, ово је питома љубичица дан и ноћ. Ево бубица са црвеним крилима, гле свраке и вране носе грање за гнезда. Жика жели да прича зашто

свраке праве најлепша гнезда. — Борислав: Данас ћеи баба и деда да измиле... Војислав: Моји у селу ваде кромпир, саде бели лук и црни лук — тако су писали...

Стаклена башта у Топчидеру

Раденици расађују јаворове прутиће, деца посматрају ради слушају надзорника како им објашњава да ће сваки прутић пустити жилице. Надзорник одваја један прутић за школу па их води и кроз расадник пун топлих леја. Сунце пече, прозори су подигнути. Расцветале љубичице као и други зелени расади одушевљавају децу. Надзорник вољан учи их о топлим лејама па их проводи и кроз стаклену башту у којој су и јесенас били кад су цветале хризантеме. Надзорник их одвео и до алата и терао их да риљају... Осетили су да је рад тежак. Ашовом су једва одвајали са земљ. површине по које парче... Иван Гавриловић (објашњавао се са Мијићем): ово је будак. — Мијић: То је трнокоп... А Борислав Илић: „Узех будак одох у хајдуке“...

Мијић иде поред учитељице и прича, Е, да је лак трнокоп сељаку не би мој отац оставио село па сад служиу Ратничком дому... — Учитељица: Па шта ћеш ти Мијићу у Београду, зашто ниси остао стричевима да чуваш овце» — Ко зна шта ћу! Тамо су ме били, а овде перем судове, чувам мајкино . дете (маћехе), чистим па и они ме бију...

Красуљак и маслачак у младом зеленилу

Просуло се цвеће. Изненадна слика задржава девојчице и учитељицу. Мушкарци се враћају да живошћу заплаше становнике у лепом и тихом куту — у зеленилу и цвећу: жабе, гуштере,