Učitelj

| саавинивннвнаениннинии ис еннениирае арте ера нанио 1 РЕН ПЕЛЕ] 393:

ском, но што је до сада имао председник општински према учитељу. Тиме му подижемо углед а са његовим угледом расте и: школин углед. Учитељ ће бити тада независан од општинске власти, биће поштеђен од многих излишних неприлика. Вечита. распра између учитеља и општине престаће“.. „з)

Дужности нових школских одборника. — „Поред председника — учитеља, у одбор улазе још три члана; једнога бира сам“ учитељ, а двојицу општински збор. Одборници морају бити писмени људи, дакле да су прошли кроз школу. Решења одборска доносе се већином гласова. У случају поделе, ствар иде на решењесреском школском одбору. Сва одборска решења шаљу се општинском председнику на извршење. Свако решење мора бити извршено за седам дана, изузимајући решења, која извршује срески одбор. За свако неизвршено решење у одређеном року, новчано казнити председника општинског. Те казне извршује срески начелник — председник школ. одбора. Новац се шаље каси дотичне школе. Троши се на издржавање њезино. Ненаплаћенеказне, Министарство, по извештају председника школског одбора, наплаћује од среског начелника. То је једини пут да се казне уредно наплаћују“...

Срески школски одбор. — Поред општинских школских одбора, постоји и срески школски одбор. Чланови овог одбора су сви председници општинских школских одбора, дакле, управитељи, односно учитељи. Председник среског одбора би био срески начелник. Главна дужност овога одбора била би набавка књига и: учила за све школе у срезу. Та набавка треба да буде о среском трошку, среским прирезом... Среским прирезом овај одбор #0маже сиромашним школским општинама у набавци осталих школских потреба... Он решава и нерешена питања општинских одбора, ако би их било. Председник среског одбора био би у првом реду Министру одговоран за сву немаштину у школама његова. среза“. ,.'9) “у

Извео Мил. Р. Мајсторовић

Духовни лик Досшојевскота

Ја нећу да пишем историско-књижевно испитивање о Достојевском, нити мислим да излажем његову биографију и карактеристику његове личности. Тако исто се не може рећи, да ја. Достојевскога посматрам са психолошке тачке гледишта, откривајући „психологију“ Достојевскога. Мој је задатак друкчији. Мој рад долази у област пнеуматологије, а не психологије. Ја. хоћу да откријем дух Достојевскога; да истакнем његово најдубље опажање света и да интуитивно конструишем његово,

13) Учитељ ХМ!Л, 297. за) Учитељ ХУ!, 297. 15) Учитељ ХУ!, 298.